34. седница СО Бечеј – Усвојен план коришћења средстава од пољопривредног земљишта
На 34. по реду седници СО Бечеј пред одборницима су се нашли извештаји, планови и програми јавних предузећа, измена и допуна просторног плана општине Бечеј, план детањљне регулације системе за одводњавање Србобран, Годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта општине Бечеј, разрешење чланова школских односно УО у школи „Здравко Гложански“ и Градском позоришту и решење о одређивању доктора за стручно утврђивање узрока и времена смрти ван здравствене установе.
Грађевинско земљиште и „Мала зарда“
Прва тачка дневног реда односила се на Измену и допуну просторног плана општине Бечеј. У материјалу за ову тачку дневног реда који су добили одборници налазило се неколико тачака од којих се већина односила на преиспитивање и редефинисање правила уређења и коришћења као и грађења објеката на пољопривредном земљишту, на водном земљишту, грађевинском земљишту у стамбеној и викенд зони. Поред овог једна од тачака овог плана је и измена намене коришћења једне од најлепших зграда у Бачком Петровом Селу која је већ годинама (деценијама?) запуштена – објекат Мале зарде. Дуго времена овај објекат је коришћен у једном делу за потребе једног одељења вртића «Лабуд Пејовић», остатак зграде је био у лошем стањуи наупотребљив. Овим предлогом плана који су одборници усвојили већином гласова биће промењена намена и Општина Бечеј ће и званично постати власник објекта што ће омогућити да се на њему ураде конкретније мере заштите и реконструкције, поред тога општина ће моћи да конкурише за средства за адаптацију овог објекта. Наиме, зграда је грађена почетком 20. века и поред архитектонске вредности она је веома просторно добро решена и биће, уколико се уради све потребни радови на реконструкцији, веома леп мултифункционални простор за Едукациони центар у Бачком Петровом Селу.
Пословање и расподела добити ЈП «Потисје»
Тачке дневног реда које су на овом заседању изазвале највише полемика биле су тачке које су се односиле на рад, планове и пословање и извештаје ЈП «Потисје» чији је известилац био директор овог предузећа Золтан Фејеш. Наиме полемике су изазвале примедбе опозиционог одборника Милана Бокуна да је финансијски извештај и предлози за измену плана располагања добити овог предузећа, за разлику од претходног који је ово предузеће доставило, технички нејасан и и да се неке ставке у табелама не поклапају са усвојеним плановима и «изгледају» нереално, посебно ставке које се односе на уштеде за комуналије и трошкове овог предузећа за одржавање опреме и возила, поред овог у табелама се према речима одборника Бокуна налазе и неке ставке на којима се не види на који начин је ово ЈП дошло у посед неких добара као што су кубици земље и песка и донације које је ово предузеће добило у последњих годину дана. Према речима одборника Бокуна ове недоумице су пре свега због нејасаних табела и дефинисаних ставки у оквиру извештаја и планова па је ова одборничка група тражила да се извештаји и планови врате на дораду и јасније дефинишу поједине ставке у табелама. Према речима одборника Бокуна након ових појашњења биће очигледније да је добит на годишњем нивоу коју је ово предузеће исказало знатно мања и реалнија. Ово је изазвала веома бурну полемику на потезу одборник Бокун, директор Золтан Фејеш, председник општине Драган Тошић и председник скупштине Ненад Томашевић па се у расправу на крају умешао и буџетски инспектор Ђорђе Попов. Тошић, Томашевић и Фејеш су рекли да је извештај урађен по свим правилима финансијког извештавања што је на крају потврдио и буџетски инспектор и да су ставке које су се односиле на неке од примедби опозиције у извештајима и плановима уведене у табелама на регуларан начин и да одборник Бокун «једноставно не зна да чита и не разуме се у финансијске извештаје». Спорна је током расправе била и «набавка» 1500 кубикапеска која се тренутно налази у ЈП «Потисје», да ли је у питању «субвенција» или поклон општине Бечеј
овом предузећу или је песак дошао из других извора што је изазвало и семантичко тумачење извештаја па је директор Фејеш напоменуо да се иза пописа других «донација» Општине Бечеј овом предузећу а испред 1500 кубика песка налази тачка и да је песак добијен из потпуно другог извора који нема никакве везе са Општином Бечеј и да ово предузеће по закону не мора да износи у овим извештајима своје комерцијално пословање а да се извештаји односе на коришћење буџетских средстава. На крају је одборник Тари Иштван после дуге и тешке расправе изазвао ипак највише коментара контраверзном изјавом да ће за извештаје, планове и програме ЈО «Потисје» гласати само зато што је први пут до сада целокупан материјал добро и правилно преведен на мађарски језик. Председник скупштине Ненад Томашевић је рекао да је одборник Тари Иштван злоупотребио говорницу и да је његово обраћање ван теме и да је овакав однос према раду скупштине неприхватљив.
План коришћења средстава од пољопривредног земљишта у државној својини, констатно смањивање због реституције.
Поред тачака дневног реда које су се односиле на расправу о плановим и раду ЈП «Потисје» полемику је на почетку рада Скупштине изазвао и Годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта у општини Бечеј. Известилац је био др Анђелко Мишковић, члан општинског већа задужен за област пољопривреде и руралног развоја. Он је у свом уводном излагању рекао да је овај програм тек сада пред одборницима јер је Министарство за пољопривреду доставило на коришћење општинама нови софтвер за планове и извештаје али је и померило рок за предају јер већина општине није чак и технички у могућности да ове планове доставе министарству. Општина Бечеј је успела да свој програм достави урађен новим софтвером и на овај Програм Министарство је дало сагласност. Он је рекао да према овом плану и дугорочно гледано у општина Бечеј треба да се припреми да ће се извори средстава и количина средстава од закупа смањивати сваке године за бар 10 посто јер се кроз реституцију земљиште враћа првобитним корисницима, тј власницима. Оно што је сигурно је неких 27 милиона на основу вишегодишњих закупа које су под уговорима и за које су утврђене константне цене и из којих може да се планира сигуран прилив. Остала средства од закупа која су подложна смањивању су око 77 милиона, тренутно стање је са пренешеним средствима нешто испод 146 милиона. Ова средства биће употребљена за уређење и заштиту пољопривредног земљишта и за научно истраживачке радове који се тичу третирање пољопривредног земљишта. Највећи део ових средстава планирано ја да се искористи уз координацију са покрајинским Секретаријатом за пољопривреду за уређење атарских путева и отресишта, уређење каналске мреже (наводњавања и одводњавања), за ове послове највећи део средстава доћи ће из виших извора власти, део тих уговора је већ потписан па усвајање овог програма значи и аутоматски почетак радова на овим пројектима. Део средстава биће употребљен и за обезбеђивање пројектно техничке документације за пројекте као и за едукацију пољопривредника, учешће на сајмовима и др., Др Мишковић је упозорио и на неке недостатке у софтверу које је министарство доставило, да су неке табеле погрешно пренесене из претходног софтвера и из ексела (ово је била и примедба опозиције да су неке ставке погрешно обележене и нејасне) као и да мапа државног земљишта општине Бечеј која је приложена уз податке који су обрађени новим софтверома «нема везе са реалним стањем» па је самим тим и неупотребљива.
Остале тачке дневног реда су углавном донешене већином гласов