Vreme je za ozbiljan razgovor (3): Kako pronaći pravu pomoć

U prethodnim nastavcima pisali smo o tome na koji način funkcioniše zdravstvena zaštita od mentalnih bolesti i poremećaja kod nas u društvu i koji su zakonske obaveze državnog zdravstvenog aparata da pruži adekvatnu pomoć i zdravstvenu potporu stanovništvu kada je ova medicinska grana u pitanju. Na žalost ona se i ograničava uglavnom samo na tu zdravstvenu (medicinsku) podršku i ceo sistem je u tome taman onoliko efikasan koliko je i čitav sistem zdravstvene zaštite u državi funkcionalan, što znači da je do lekara psihijatra moguće doći taman onoliko brzo i „lakoˮ koliko i do bilo kojeg drugog specijaliste u Domovima zdravlja i bolnicama. Možda čak i teže, jer u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti piše da je kada su psihijatri u pitanju procenjeno da je dovoljno da u domovima zdravlja bude zaposlen jedan doktor medicine specijalista psihijatrije (neuropsihijatrije) i jedna medicinsku sestra – tehničar sa višom odnosno srednjom školskom spremom na 40.000 stanovnika, a samo ukoliko ima dva ovakva tima (znači na 80.000 stanovnika) uz to ide i po jedan psiholog, socijalni radnik i viši radni terapeut. Drugim rečima imamo sreće da u Domu zdravlja uopšte imamo psihijatra.

Dakle, kome se obratiti ako imate probleme sa strahovima, ukoliko se osećate utučeno, imate nesanice, imate prisilne misli, hronično ste umorni, nemate volju da ustanete iz kreveta, teško učite, zaboravni ste, naglo menjate raspoloženje, imate suicidalne misli ali i ukoliko vam je samo potrebna podrška, razgovor. Čak i kad se izborite sa osećajem stida, stigme u okruženju u ovako malim sredinama teško ćete pronaći adekvatnu stručnu pomoć. Ipak važno je i znati koja stručna lica mogu da vam pomognu ukoliko imate neke od ovih zdravstvenih problema.

Psihijatar
Psihijatri su lekari koji su specijalizovani za bavljenje mentalnim zdravljem. Ne treba zaboraviti da je psihijatar doktor medicine, što znači da je to osoba koja je završila Medicinski fakultet i specijalizaciju iz psihijatrije. Kako su psihijatri lekari, u lečenju mogu koristiti farmakoterapiju, što je jedna od glavnih razlika u odnosu na pomažuće profesije. Psihijatri obično rade u Domovima zdravlja i bolnicama. U lečenju se konsultuju i ako je potrebno zajedno rade sa lekarima opšte prakse ali i sa neurolozima, endokrinolozima, pedijatrima. Praksa je da često u timu rade sa psiholozima.
Ljudi traže pomoć od psihijatra iz različitih razloga, kao što su napadi panike, vizuelne i zvučne halucinacije, suicidalne misli, anksioznost, šizofrenija. Psihijatar može postaviti dijagnozu, prepisati lekove ili uključiti psihoterapiju.
Psihijatar može biti uključen u lečenju drugih bolesti, kod pacijenata sa psihijatrijskim manifestacijama. Lekovi koji se koriste su antipsihotici, anksiolitici, sedativi, lekovi za spavanje, psihostimulansi i stabilizatori raspoloženja. Cene privatnog psihijatrijskog pregleda se obično kreću od 3.000 do 7.000 dinara. Kod nas u Bečeju postoji psihijatar u Domu zdravlja ali i u pojedinim privatnim lekarskim ordinacijama često rade “gostujući” lekari.

Psihoterapeut
Psihoterapija je proces pomoći i samopomoći koji se odvija razgovorom između licenciranog terapeuta i klijenta. Edukacija iz psihoterapije traje najmanje četiri godine, i mogu je završiti lekari, psiholozi, pedagozi, sociolozi, defektolozi, socijalni radnici i druge humanističke profesije. Postoji individualna i grupna psihoterapija, sa više različitih teorijskih pravaca i pristupa. Koristi se u lečenju velikog broja mentalnih poremećaja, kao što su fobije, anksioznost, panični napadi, depresija, alkoholizam, anoreksija i dr. U nekim slučajevima, psihoterapija je dovoljna i podjednako efikasna kao lekovi, a nekada je potrebno uključiti psihijatra. Za korišćenje psihoterapije nije potrebna nikakva dijagnoza, već može da bude sastavni deo rada na sebi i brige o mentalnom zdravlju. Razgovor je poverljiv, a prikupljene podatke o klijentu terapeut mora da čuva u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Neki od popularnijih pravaca su kognitivno-bihejvioralna terapija, konstruktivistička terapija, porodična terapija, psihoanaliza, art terapija, transakciona analiza. Na cenu utiče vrsta psihoterapije, da li su grupne, individualne, onlajn ili uživo, od psihoterapeuta, broja zakazanih termina. Okvirno, za seansu od oko sat vremena, potrebno je izdvojiti od 15 do 50 evra. Na žalost u Bečeju nismo uspeli da pronađemo ni jednog licenciranog psihoterapeuta koji ima redovnu praksu u gradu.

Psiholog
Psiholog je završio studije psihologije, i pretežno se bavi zdravim ljudima. Psiholog stiče znanja o mnogobrojnim psihičkim funkcijama, kao što su emocije, motivacija, učenje, pamćenje, opažanje, mišljenje. Pritom uči kako da ispituje te funkcije i prati njihov razvoj. Studiranjem, psiholozi ne stiču zvanje psihoterapeuta, već je potrebna dodatna edukacija nakon diplomiranja. Često su angažovani u zdravstvenim ustanovama, školama, vrtićima, kompanijama, kao podrška. Kvalifikovani su za izvođenje raznih psiholoških testova i procena, što je od velike važnosti za razumevanje mentalnog stanja pojedinca i pružanja najadekvatnije pomoći. Nakon pregleda kod psihijatra, osoba može nastaviti tretman kod psihologa, i obrnuto, psiholog može proceniti da li je potrebno psihijatrijsko lečenje. Psiholozi i psihijatri često rade zajedno, a, iako se služe različitim metodama, dele isti cilj, a to je prevencija, otkrivanje i lečenje različitih psihičkih fenomena, koji ne moraju uvek biti patološke prirode.

Savetnik
Savetovanje, lajf koučing, motivacioni treneri, karijerni savetnici. Često se ljudi, koji koji nisu kvalifikovani za bavljenje psihoterapijom, odlučuju za neku od pomažućih profesija, za koje je takođe neophodna edukacija obično u trajanju od godinu do dve ili kraće. Ovda zaista treba biti oprezan jer ima jako mnogo, posebno u poslednje vreme, šarlatana, nadrilekara, osoba koje nemaju nikakve kvalifikacije da se bave mentalnim zdravljem ljudi koji im se obraćaju. Oni se ne bave lečenjem, i isključivo rade sa zdravim osobama.