46. sednica SO Bečej: Dugoročno zaduživanje i formiranje mobilnog tima izazvali raspravu odbornika

Kao prva tačka dnevnog reda usvojen je predlog Odluke o završnom računu opštine za 2018. godinu (budžet je u deficitu oko 68 miliona dinara), o ovom predlogu odbornici nisu raspravljali i usvojen je većinom glasova.

Druga tačka dnevnog reda bila je Usvajanje odluke o dugoročnom zaduživanju opštine Bečej u iznosu od 158.297.000,00 dinara radi obezbeđivanja sredstava za nekoliko projekata koji su planirani a usled smanjenja budžetskih sredstva Opština Bečej nije u mogućnosti da realizuje iz budžeta. Navedeno je da će se sredstva iz kredita utošiti na opremanje bušotine, za izgradnju Male marine (nakon završetka ovog IPA projekta ta sredstva bi trebalo da budu refundirana), za posipanje neasfaltiranih petrovoselskih ulica tucanikom (V. Nazora, Bolmanska, S. Panića, J. Tomića, B. Brančića) i ulice Četkara u Bečeju, za nanošenje novog sloja asfalta u ulicama S. Đurkića, P. Šandora, S. Čalenića, za rekonstrukciju ulice Zoltana Čuke, za izgradnju rasvete na petrovoselskom putu i za kupovinu na lizing dva putnička automobila za potrebe rada inspekcijskih i drugih službi u opštini Bečej. Naravno na ovaj predlog opozicija tj. Milan Bokun, odbornik grupe „Samo lokalno“ stavio je primedbu da je osnov za ovo dugoročno zaduživanje „šminkanje“ grada koji ima drugih mnogo većih problema. Odbornik Bokun je takođe stavio primedbu i na to da su sredstva iz tog budućeg kredita neravnomerno raspoređena i da, dok se u jednom delu opštine (u gradu) šminkaju i uređuju saobraćajnice i predviđa nabavka dekorativnih rasvetnih tela u naseljenim mestima se diže kredit za posipanje ulica tucanikom. Odborniku Bokunu odgovorio je predsednik opštine Dragan Tošić i rekao da on ne smatra uređenje saobraćajnica u centru grada šminkanjem i da on smatra da su ulaganja ravnomerno raspoređena na teritoriji opštine Bečej.

Jednoglasno je usvojen Lokalni akcioni plan za borbu protiv korupcije koji je vremenski definisan da važi od 2019. do 2023. godine. Članovi organizacije BUM su pre sednice, kao performans koji je namenjen podršci ovom akcionom planu, podelili odbornicima metle na poklon kao simbolični čin podele alata za čišćenje lokalne samouprave od korupcije. Ovaj plan predviđa mehanizme koji će obezbediti tranparentnost i legitimnost rada opštinske uprave kroz regulisanje načina usvajanja propisa koji se odnose na lokalnu samoupravu, kroz upravljanje procesom sprečevanja sukoba interesa, sistemsku zaštitu „uzbunjivača“, on reguliše odnose između opštine kao osnivača prema javnim preduzećima i drugim organizacijama čiji je opština osnivač, reguliše upravljanje javno-privatnim partnerstvima i procesom izdavanja koncesija, upravljanje javnom svojinom, donacijama, inspekcijskim nadzorom, prostornim planiranjam, javnim nabavkama, planira jačanje internih mehanizama finansijske kontrole, kontrole budžeta i dr.
Još jedna tačka dnevnog reda izazvala je raspavu u Skupštini, a to je predlog Centra za socijalni rad da se pristupi pokretanji nove usluge u Centru formiranjem „mobilnog tima“ za hitne intervencije u slučaju nasilja u porodici. Naime, ovaj socijalna usluga je predviđena za hitne intervencije u slučaju naslja u porodici i drugih oblika nasilja gde je neophodna hitna intervencija tj, izmeštanje nasilnika iz porodice i druge intervencije. Taj dežurni mobilni tim bio bi dostupan 24 časa i po zakonu bio bi sastavaljen od stručnjaka iz centra za socijalni rada, pripadnika MUP-a i stručnjaka iz tužilaštva. U rad mobilnog tima uključeno je od strane Centra 4 obučena profesionalca koji će znati da pruže adekvatnu i pravovremenu podršku žrtvama porodičnog nasilja. Milan Bokun, odbornik „Samo lokalno“, stavio je primedbu na ingerencije opštine kada je u pitanju ova usluga kao i da li je svrsishodna (da li ima potrebe za prekovremenin radom službi) i kako će se finansirati ova usluga s obzirom da je Republika osnivač Centra za socijalni rad a ne Opština. Direktorica Centra za socijalni rad, Ivona Božović je u replici odborniku Bokunu rekla da u prethodnoj godini bilo više od 200 žrtava nasilja i da se taj broj svake godine udvostručava. Prema rečima direktorice Božović ova usluga u Bečeju je više nego neophodna ukoliko želimo da obezbedimo bezbednost naših sugrađana i pravovremene intervencije kada je ta bezbednost ugrožena. Centar za socijalni rad nije u mogućnosti da postigne taj obim posla i da u toku radnog vremena postigne da interveniše u svim slučajevima. Božović je napomenula da članovi „mobilnog tima“ mogu biti samo licencirani stručnjaci koji imaju licencu izdatu od strane Republike Srbije.

Izmene i dopune plana rada JP Komunalac za ovu godinu izazvale su kraću raspravu između odbornika Bokuna i direktora ovog preduzeća Željka Plavšića. Odbornik Bokun je pitao zbog čega je povećano izdvajanja iz budžeta opštine za održavanje zelenila i sađenje cveća (koje su to nove površine za održavanje) i komentarisao veoma velika budžetska izdvajanja kada je u pitanju budžet za obavljanje poslova uklanjanja animalnog otpada. Naime, prema rečima odbornika Bokuna Bečej ima mnogo veći budžet za ove namene nego mnogo veći gradovi u Srbiji. Na to je odgovorio direktor Plavšić koji je rekao da Komunalac ne odlaže animalni otpad samo sa gradskih ulica (psi, mačke) kako je to pretpostavio odbornik Bokun u svom izlaganju nego i sa stočnih deponija u Bečeju i u naseljenim mestima i da u ovim seoskim sredinama to je velika količina animalnog otpada, otud i potreba za značajnijim sredstvima iz budžeta za ove poslove. Prema rečima direktora Plavšića godišnje oko 300-400 krupne stoke Komunalac odnese sa stočnih groblja po selima i u Bečeju. Praksa koja je postojala ranije da se stoka sahranjuje na stočnom groblju je napuštena jer smo na taj način trovali, vodu, zemlju i to više nije bilo održivo na taj način jer širila se zaraza, to je postalo opasno po zdravlje stanovništva. Već dve godine sva krupna stoka koja ugine se odnosi sa teritorije opštine Bečej. Prema Plavšićevim rečima ovo je jedna veoma dobra mera upravljanja otpadom, svi tenderi i dokumentacija se nalaze u izveštajima o poslovanju i čitav postupak je u skladu sa zakonom.

Odbornik Milan Bokun je povodom izveštaja o poslovanju USKAO „Đorđe Predin – Badža“ govorio o tužbi JP Vodokanal prema ovoj ustanovi zbog neplaćanja usluga. U pitanju je, prema rečima Bokuna cifra od 4 miliona dinara koja je u sporu ali prema odborniku Bokunu ovo je cifra koju će na kraju svakako platiti građani Bečeja bez obzira na ishod ovog spora jer je Opština osnivač oba preduzeća uključujući i dodatne sudske i zastupničke troškove koji se gomilaju. Direktor USKAO Dejan Terzić je rekao da je taj dug prema Vodokanalu (kao i onaj prema NIS-u) zastareo i da je sudski postupak jedini način da se on i zvanično otpiše.

Ostale tačke dnevnog reda nisu izazvala veće polemike na ovoj sednici (izveštaj Gradskog muzeja, raspodela dobiti u „Potisju-Bečej“, otuđenja građevinskog zemljišta i nepokretnosti iz javne svojine, imanovanja i rezrešenja u Savetu za budžet i finansije, upravni i nadzorni odbori u Centru, rešenje o dopuni rešenja o imenovanju mrtvozornika, rezrešenje i imenovanje članova UO Gradskog muzeja).

Milan Bokun je postavio i dva odbornička pitanja: u ime građana Bačkog Petrovog Sela postavio je pitanje izgardnje ili bar rekonstrukcije terena za mali fudbal u selu. Drugo pitanje odnosilo se na mogućnost uklanjanja rampe na Dolmi jer poljoprivrednici koji imaju voćnjake u tom delu ne mogu da dođu do svojih parcela.