Транспарентност, ефикасност и стање у локалној управи

Пројекaт „Праћењем јавне управе ка боље управљању на локалу – Пратим ЈАˮ, који финансира Европска унија а суфинансира Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог представљен је у Бечеју. Овај пројекат траје две године, спроводе је Центар за европске политике, Центар за равномерни регионални развој, Национална коалиција за децентрализацију и Еколошки центар „Стаништеˮ и циљ му је мониторинг реформи и истраживање функционалности управљања локалних јавних управа. Пројекат је реализован у 17 локалних самоуправа из целе Србије укључујући и Бечеј.  Овом приликом у општини Бечеј приказани су упоредни резултати за 4 општине (Бечеј, Суботица и Оџаци и Вршац).

Ванеса Белкић, извршна директорка Центра за равномерни регионални развој је на почетку презентације образложила методологију мониторинга, објаснила критеријуме и начин бодовања. На овој листи од 17 општинских управа Бечеј се нашао на другом месту по броју бодова, одмах иза Суботице која је прва. Но то не значи да у обе од ове две општине ствари функционишу идеално јер је то негде само на око 60 посто успешности.

Шта је све оцењивано?

Оцењивано је укупно стање локалне управе, пружање услу га грађанима – онлајн и у самим институцијама, управљање јавним финансијама и транспарентност буџетског процеса, службенички систем у локалној управи, управљање људским ресурсима и сл.

Налази истраживања су показали да је Општина Бечеј освојила укупно 157 бодова (од могућих 262), односно да су анализирани индикатори у свих 6 области јавне управе испуњени 59,9%.

У оквиру прве области – Стратешки оквир за унапређење рада локалне управе утврђено је да је ОУ Бечеј обезбедила учешће цивилног сектора и заинтересованих страна у јавним консултацијамаприликом израде ЛАП-а за борбу против корупције и АП за унапређење положаја жена и родне равноправности 2018–2022. Идентификовани су и недостаци који се  односе на то да нема учешћа представника цивилног сектора у свим телима формираним за спровођење и праћење ових  документа, као и да се ова тела редовно не састају (најмање једном у шест месеци) и не израђују годишње извештаје о спровођењу усвојених докумената.

У оквиру друге области – Израда и координација политика, налази истраживања су показали да је у великој мери обезбеђена транспарентност рада Општинског већа, тако што се након седница јавно објављују записници и усвојени предлози одлука и других аката. Међутим, јавност није информисана о заказаним седницама и њиховом дневном реду, нити се припремају информације које треба да грађанима приближе суштину усвојених предлога одлука, пре свега, у смислу разумевања њиховог утицаја и користи за саме грађане.

Мониторингом треће области – Службенички систем и управљање људским ресурсима утврђено је да су основни правци и циљеви у области управљања људским ресурсима дефинисани посебним актом, као и да је успостављен адекватан институционални оквир за обављање ових послова у складу са величином општине. Такође, интерним актима општине је предвиђено обављање свих послова у области управљања људским ресурсима, а као добра пракса се истиче и ажурно вођење кадровске евиденције о запосленима, као и припрема и јавно објављивање извештаја о броју и структури запослених. У овој области је Бечеј добио добре оцене али даљом анализом се показало да постоје озбиљни недостаци у процесу запошљавања службеника на извршилачким радним местима, као што су: јавни конкурси не садрже описе послова за расписане радне позиције, у одређеним ситуацијама се услови за радна места уподобљавају пре расписивања конкурса за пријем унапред одређених кандидата, одлуке о избору кандидата на јавним конкурсима се не  објављују јавно.

У оквиру четврте области – Одговорност идентификован је висок ниво проактивности општинске управе у објављивању информација о свом раду на званичној интернет презентацији. Општу слику, ипак, квари налаз да је већина анализираних докумената објављена само на српском језику, док су верзије на мађарском језику доступне углавном у службеним листовима општине, а ређе на мађарској верзији интернет презентације. С обзиром на то да се грађани, по правилу, не информишу читајући службене листове, оваква пракса није позитивно оцењена пошто Мађари чине већинско становништво у општини.

У оквиру пете области – Пружање услуга Општина Бечеј је добила најслабије резултате јер је утврђено је да не постоји посебан плански документ који се односи на унапређење квалитета јавних услуга које се пружају грађанима, већ да ЛАП за борбу против корупције садржи циљеве усмерене на бољи квалитет административних услуга. Позитивно је оцењено да је тренутно у општинској управи у току успостављање јединственог управног места, а грађани су до сада могли да у Услужном центру ОУ поднесу више различитих захтева и остваре више својих права /услуга на једном месту и на свим службеним језицима у употреби/. Општинска управа није имала „књигу утисака“ нити је мерила степен задовољства грађана оствареним услугама у Услужном центру. Када је реч о пружању онлајн услуга, коришћењем електронских сервиса попут националног портала еУправа, анализа је показала да ОУ Бечеј у значајнијој мери не користи овај портал за пружање својих услуга, али да на свом званичном веб-сајту има неколико онлајн сервиса, попут виртуелног матичара.

У оквиру шесте области – Управљање јавним финансијама налази мониторинга су показали да се приликом усвајања буџета општи-не не поштује буџетски календар. Буџетски расходи и издацису исказани по програмској класификацији, али буџет не садржи ниједан родно одговорни циљ. Одступање између иницијално планираних и остварених буџетских прихода и расхода је у 2020. години износило мање од 15%, што се може сматрати добрим резултатом. Анализа је даље указала на висок ниво транспарентности буџета општине, пре свега, у смислу лаке доступности докумената који се односе на његово усвајање и извршење. Ипак, уочене су и одређене мањкавости, које се односе на: недоступност извештаја о коришћењу буџетске резерве, необјављивање грађанског водича кроз Одлуку о завршном рачуну буџета општине и нередовно објављивање буџетских докумената у отвореном формату. У области спровођења јавних набавки, закључено је да се поступци јавних набавки спроводе на принципима транспарентности, једнаког третмана понуђача, забране дискриминације, те да се за њихово спровођење формира комисија у складу са одредбама закона. Међутим, приметан је низак ниво компетитивности спроведених поступака јавних набавки, пре свега, имајући на уму мали број понуђача по поступку, односно чињеницу да се у више од половине окончаних јавних набавки уговор додељује једином понуђачу у поступку.

Након презентације резултата одржане су и две дискусије, прва која се односила на анализу понуђених резултата и препоруке за даље унапређење функционисања општинске управе као и дискусија о стању и положају цивилног сектора у поменуте четири општине и о њиховом учешћу у процесима унапређења јавних политика коју спроводе локалне самоуправе.