Обележен Дан толеранције

Међународни дан толеранције обележава се 16. новембра. Основна права сваког појединца су право на мишљење, на различитост, на вероисповест, то је дан који нас подсећа на поштовање и уважавање другачијих од нас. Генерална Скупштина Уједињених нација 1996. године позвала је земље чланице да установе Дан толеранције у сладу с Декларацијом о принципима толеранције која је потписана од стране чланица 16.новембра 1995. године. UNESCO је проглашењем међународног дана толеранције скренуо пажњу на бројне међународне акте који се тичу људских права.
Према Декларацији, толеранција је прихватање чињеница да „људска бића, природно различита по изгледу, положају, говору, понашању и вредностима имају право да живе и буду то што јесу.“ Толеранција подразумева вољу и способност да се прихвати различитост. Веома је важно да деца од најранијег узраста буду свесни да им је ово цивилизацијска обавеза и да морају да науче то да поштују и примењују у свакодневном животу у свом социјалном окружењу. Школа има веома велику улогу у томе па је овај дан свакако било неопходно да се обележи и да се у школама разговара и ради са ученицима на развијању свести о овој теми.
У свим бечејским школама обележен је овај дан кроз едукативне радионице и игрице. У ОШ „Север Ђуркић“ ученици српских одељења су рецитовали песмице на мађарском језику и обрнуто. У школи „Здравко Гложански“ су деца уз друштвене игрице учила о толернацији, у школи „Шаму Михаљ“ било је организовано рецитаторско и ликовно такмичење као и у школи „Петефи Шандор“ која је организовала и приредбу овим поводом.
Веома весело било је и у Дневном боравку који се налази при Центру за социјални рад. У овој установи су током целог дана биле организоване радионице са преко 200 забавиштанаца који су овом приликом посетили своје другаре у Боравку. Малишани из вртића су заједно са корисницима учествовали на радионицама. Ово је већ трећа година како се обележава овај дан у оквиру Боравка и према речима координатора ове установе, Жељка Бошњака, ово је била јединствена прилика да деца из боравка али и вртића науче на најнепосреднији начин шта је толеранција. Једна од најлепших активности који су у Боравку имали током овог дана била је заједничка израда великог Дрвета толеранције на зиду учионице где су деца са папирним отиском својих дланова и именима направили велико заједничко дрво. Бошњак нам је такође рекао и да је ово одличан начин да се деца из вртића припреме за то да ће се, кад крену у школу, сусрести са својим другарима који су различити јер сада школе раде по инклузивном програму, да науче како да се понашају уколико буду сведоци неког облика нетолеранције.
Кроз овај програм и у разговору са малишаним добили смо веома интересантне одговоре шта је за њих толеранција, шта конкретно та реч њима значи. Иако је већина „научила“ да каже оно што су чули од васпитачица или родитеља када су упитани да дају пример где треба бити толерантан најзанимљивији су били одговори који су били део личног искуства. Од ових одговора који су записани на папирићима направљена је дугачка „змија толеранције“ и према речима координатора овај део радионичарског програма је за њега био најзанимљивији јер је, показало се, очигледно колико деца непогрешиво сама дефинишу и препознају где и на који начин треба да реагују и покажу емпатију и разумевање.