Документарни филм „Енкел“ (Унук) у оквиру програма „Антифашистички новембар“

У оквиру програма “Антифашистички новембар” ученицима бечејских средњих школа и грађанима Бечеја је у две пројекције приказан документарни филм „Унук“ Александра Рељића. У продукцији РТВ овај филм говори о необичној и веома емотивној причи чији је централни лик унук злогласног команданта Аушвица Рудолфа Хеса, којег је 2014. године симболично усвојила преживела логорашица из тог логора.
Филм “Енкел” говори о бившој логорашици из Аушвица, Еви Мозес Кор, која је преживела све страхоте овог логора укључујући и смртоносне експерименте доктора Јозефа Менгелеа. Ева Мозес Кор је имала само десет година када је депортована у Аушвиц са сестром близнакињом Њих две су остале без родитеља и две старије сестре, свега пола сата након што су сишле из сточног вагона на “рампу за селекцију”. Обе су преживеле и када је сестра 1993. године преминула она је јавно објавила да даје опрост свима онима који су учествовали у овом погрому јер, према њеним речима није желела да до краја живота буде жртва онога што је преживела. Ева данас живи у Америци.
Рајнер Хес је сазнао за улогу свог деде у Другом светском рату као 15-годишњак, након чега је побегао од куће и прекинуо односе са породицом. Њега је потпуно сломило сазнање да је његов деда крив за убиство два и по милиона људи. Живећи далеко од породице пролазио је кроз веома тешке дане у свом животу и када је напунио 39 година, преживео је тежак срчани удар и одлучио да се коначно суочи са мрачним наслеђем породичне историје. Његов одговор је био да крене у борбу против негирања тог најстрашнијег злочина у историји. Данас у Европи па чак и Немачкој која се деценијама суочавала са последицама својих грешака у овом мрачном периоду, али и у Америци и другим деловима света, постоје организације, велики број људи, неофашистичких активиста који негирају нацистичке погроме без обзира колико су суочени са евидентним чињеницама. Рајнерова породица, отац и други чланови су данас припадници ултра десничарских партија у Немачкој и од самог старта нису имали разумевања за његову потребу да се бори против фашизма и на тај начин одрекне целе породице. Као и већина неофашиста чланови његове породице али и сви остали који деле њихова политичка уверење не виде себе и своје ангажовање као наставак оне политике зла него као “патриоте” који у овом савременом политичком контексту заступају само једну политичку опцију.
Након првог сусрета Ева и Рајнер су направили договор, пакт да заједнички крену у борбу против релативизације нацистичких злочина и негирања и, коначно, Ева је 2014. године симболично усвојила унука команданта Аушвица Рајнера Хеса. Њих двоје су у Аушвицу потписали завет о заједничком наступу у борби против расизма, антисемитизма и ксенофобије у данашњем свету.
Када је Александар Рељић сазнао случајно за причу, Ева Мозес Кор и Рајнер су већ одавно били у контакту, енглески Дејли телеграф је обавио причу о симболичном усвајању. Рељић је након контакта са Рајнером преко фејсбука решио да о овој причи направи филм. Иако са веома лимитираним средствима које је могла да обезбеди његова матична кућа он је искористио прилику када је Ева Мозес Кор дошла из Америке у Европу да сведочи на суђењу Оскару Гренингу, књиговођи из Аушвица и заједно са Рајнером договорио се да њих двоје испричају своју причу пред камерама. Резултат је веома потресан и емотиван филм у којем Ева и Рајнер говоре о својим породицама о бремену и кривици и праштању. Након снимања а током рада на филму уследио је дужи период истраживања, прикупљања података, фотографија, документарног материјала да би на крају све се склопило у филм који је био веома запажен на свим међународним фестивалима документарних филмова. Према речима самог аутора он је овој филм пре свега посветио страдању 10.000 бачких Јевреја који су страдали у нацистичким логорима. Међу њима је било и припадника бечејских јеврејских породица.
Након пројекације филма бечејски средњошколци су скоро сат времена разговарали са Александром Рељићем о фашизму, Холокаусту о томе колико они знају о историјском контексту у којем се догодио овај погром, о паралелама са данашњим временом и порастом ксенофобије, фашизма и расизма код нас и у свету.