Разговор са председником општине Драганом Тошићем

На крају још једне календарске године разговарали смо са Драганом Тошићем, председником општине Бечеј о инвестицијама које је обезбедила локална самoуправа, о предстојећим пројектима, приоритетима, привредном окружењу, општем стању у општини Бечеј и селима, социјалним проблемима као и о његовом личном виђењу живота у нашем граду.
– За почетак шта је то што бисте издвојили као утисак у претходној години, успех или догађај?
Када је успех локалне самоуправе у питању има неколико ствари које бих издвојио. Пре свега решили смо један деценијски проблем, завршен је водозахват у Петровом Селу после скоро 30 година па коначно Петровоселци имају у чесмама воду за пиће, затим завршена је Доситејева улица и Трг Чилаг, урађена је реконструкција крова на спортском центру тако да он не прокишњава више. Ове велике и значајне инвестиције су обележиле ову годину која је за нама.
– Шта је оно што је остало неурађено, а планирано је?
Има пуно ствари које су планиране али често то траје неколико година јер прво морате да урадите планове … али да издвојим нешто веће: нпр.дегазатор, расписали смо јавну набавку али се није јавио адекватан извођач што повлачи даље кашњење на изградњи бушотине па увођење електричне енергије, све до изградње аквапарка даље. То је нешто што нам је остало за наредну годину, али, на срећу, имамо разумевање инвеститора за ово одлагање.
– Шта су приоритети локалне самоуправе у наредној години?
Приоритети су инвестиције и то суштина, али то није довољно, њих морају да прате и организације манифестација као што су ”Бечеј ноћу„ нпр. да би употпунили слику Бечеја, није добро да само имате такве манифестације а да се на инвестира у градску инфраструктуру али није добро ни да тога нема. Свакако је приоритет реконструкција улице Милоша Црњанског, па улице Золтана Чуке, као и улице Петефи Шандор, уређење инфраструктуре насеља Север Ђуркић. Још један од већих приоритета је и реконструкција улице Данила Киша али то зависи од тога када ће почети пројекат измештања аутобуске станице и изградња Лидла (то би требало да почне у априлу), па у склопу тога ће се радити и та улица али временски од доста фактора зависи да ли ће то бити следеће године или 2020. Увођење канализације у Малу Босну је такође приоритет за следећу годину.
– Зашто у општини Бечеј нема више озбиљнијих пројеката за предприступне фондове ЕУ, ти пројекти су важна референца за будући период, за повлачење већих средстава из тих фондова?
Није баш да их немамо, али нам је логичније да пратимо шта ради република и покрајина. Што се тиче ИПА пројеката, када су у питању нека улагања ми се ослањамо на веће пројекта ЕУ на републичком или покрајинском нивоу и одатле повлачимо новац. Има ту пројеката и са НВО, са БУМ-ом нпр. сад је у изради ради Локални план за борбу против корупције. Расписан је пројекат од стране Агенције за борбу против корупције и он се ради према њиховим упутствима. У том распису они су тражили да сви релевантни учесници у раду у јавним финансијама буду део тог тима за израду локалног плана, за израду документа који ће регулистаи и поставити механизме за борбу против корупције на локалном нивоу.
– Сведоци смо да је политичка ситуација у држави све нестабилнија а кад је таква ситуација онда се углавном расписују избори на свим нивоима, шта ако буду расписани ванредни избори следеће године, како ће се то одразити на планиране пројекте, инвестиције, програме рада?
Ја не видим да је нестабилна политичка ситуација и можемо то да тумачимо различито. Ако мене лично питате ја бих волео да буду избори што пре, на пролеће, нама то није никакав проблем. Ми мислимо да је боље да избори буду сада него следеће године. Политички, што се тиче моје странке, нама одговара да избори буду што пре. Што се тича тога да ли је то добро за општину, мислим да се ништа не би битно прекинуло, претпостављам да ћемо имати континуитет ове власти, коалиције, радимо и ми нека истраживања у оквиру странке. Свако има право да учествује на изборима, да победи, ако то не будемо ми, извршићемо примопредају власти. Нико овде није везан за овај посао заувек. Ја у овом моменту видим да већина ових других странака моле Бога да не буде избора. То што се догађа у Београду је некакво незадовољство које не желим да коментаришем јер причамо сада о Бечеју, о локалу, ја лично бих волео да избори буду на пролеће.
– Када је у питању привредно окружење у граду, да ли постоји нека јасна стратегија економског развоја града … где су сегменти где Општина и локална самоуправа могу да помогну?
Наша идеја, економска политика ако хоћете, свакако није отварање неких великих предузећа него отварања бар још 5-6 предузећа са по стотинак радника највише. Ми овде већ имамо та велика предузећа, гиганте у окружењу: Кнот, ПИК, Сојапротеин, то су за данашњи Бечеј огромна предузећа као што су то некада били Фадип или Пивара, Бечејка, цео комбинат ПИК-а…
– Колико је та велика привреда друштвено одговорна. Они финансирају понекад неке манифестације али ништа озбиљније … некада је привреда инвестирала у градску инфраструктуру, у социјалне програме, школе, културу. То су мале инвестиције за њих, купити намештај у забавишту, купити књиге за библиотеку, окречити школе или позориште зашто тога нема данас?
Ми смо, у локалној самоуправи, веома отворени за сарадњу и привредници у Бечеју то знају, у свакодневној комуникацији они могу да виде да ми подржавамо то што они раде, где инвестирају, из те комуникације онда произађе и таква нека донација о којима причамо. То све зависи од тога како фирме послују и од осећаја власника о друштвеној одговорности. По мени би требало да буде тога више али када није ваш новац онда је лако тако закључивати, када је ваш новац, профит, теже га се одричете. Суштина је да сви желимо исто, да желимо да у Бечеју лепо живимо сви и да никоме не буде циљ да направимо такво заједничко окружење у којем добро живи двадесетак људи а да сви остали грађани живе лоше. Када се инвестира у неке друштвено корисне ствари онда је свима лепо. Ја позивам привреднике да више учествују у организацији манифестација, друштвено корисним пројектима, изградњи инфраструцтуре у граду. Нека и овај интервју данас буде још један позив, подстицај за привреднике, власнике “велике привреде” да размишљају у том правцу, да дођу у општину Бечеј и да заједнички радимо за добробит грађана Бечеја, не само за запослене у њиховим предузећима јер већина од њих ипак живи у Бечеју.
– Инвеститори који долазе углавном траже ниже квалификовану радну снагу, последица је одлазак образованијег слоја грађана из града, студент се ретко враћају и то углавном у просвету или здравство, државне институције. Шта је то што Бечеј може данас да понуди младима на почетку каријере, живота у заједници?
Ја знам много људи који воле Бечеј, желе да остану у овом граду. Ми имамо сад већ озбиљних предузећа у којима могу да се зараде много веће плате од минималца. Кад погледамо менаџмент у тим предузећима долазимо до закључка да ту има простора за запошљавање образованијег кадра, да се студенти након школовања врате назад у Бечеј и да ту раде. То је нешто што треба да задржи Бечејце. Ако не будемо доводили нове инвеститоре, плате се сигурно неће повећавати. Постоји ту и нека нормална потреба да се иде даље, да студенти осећају да су прерасли неку средину, никада то није било другачије и то се неће и убудуће променити. Ми можемо да студентима пружимо стипендије да осећају да су добродошли да се врате. У институцијама их је тешко запослити јер су плате мале. Мислим да је одлазак људи из града глобални проблем, то се не решава на локалу, социјалне миграције су општи проблем, сви желе у Немачку, Данску и когод има могућност да оде, тај ће отићи, то је у целој држави проблем, што нам одлазе квалитетни људи који су се овде школовали па тамо раде у некој другој земљи. И нама овде долазе неки други људи, мигранти, неки од њих ће овде и остати. Мислим, ипак, да људи овде у Бечеју имају солидна примања, да раде, да им је стандард пристојан, сви додатно имају мало и земље са стране па и то помогне. Овде је одлазак последица тога што су се у ових неколико година уназад отвориле границе па људи желе да оду сада кад могу. Да су раније пре двадесет, тридесет година биле тако отворене границе и онда би људи масовно одлазили, посебно онда кад су рађене лоше приватизације привреде, кад су пропале фабрике, велика предузећа, стање је тада било катастрофално и људи су желели да оду али нису могли да изађу тако лако из земље. Суштински мислим да се овде у Бечеју ствари крећу на боље а не на горе.
– Колико се у последњих неколико година иновирало у социјалне услуге у граду (за најугроженије становништво, маргинализоване групе, стара лица)?
Онолико колико то буџет дозвољава. На тај буџет утиче све и инвестиције и покривање дугова од пре (укључујући нпр. случај са мостом), све што се сада ради неопходно је урадити јер се дуго није улагало. Када хоћете да људи боље живе да имају бољи квалитет живота ви морате да улажете много. Центар за социјални рад има низ мера за интервенисање у ситуацијама када су грађани социјално угрожени, издвајамо средства за дотације образовним установама, за вртиће за социјално угрожену децу и слично и не мислим да то треба смањивати, напротив, али се буџет не повећева баш толико да се све то покрије и да све социјалне проблеме решимо. Ми нисмо Данска или Немачка да имамо такав систем. Сви проблем су наслеђени из претходних периода и полако их решавамо колико је то могуће из буџета или на друге начине али то све утиче на буџет и на социјална давања.
– Каква је интеракција локалне самоуправе са грађанима Бечеја, ваша лично, да ли пратите јавно мњење, интернет интеракцију, примедбе грађана?
Постоји комуникација на дневном нивоу, то раде и сви моји сарадници. Што се тиче интернет интеракције, прате то неки моји сарадници, комуницирају али то захтева пуно времена, да се све прати, а на интернету има и људи који очигледно имају времена напретек. Када радите овакав посао немате много времена да пратитите баш све јер увек има нешто ново, што сте пропустили, неке информације, то ће вас омести да радите оно што вам је посао.
– У последњих неколико недеља имали сте разговоре о буџету по селима…
Оно што се после тих разговора могло закључити је да из села грађани имају “ширу слику”, да их поред својих проблема у селу занима и Бечеј јер су сви на неки начин везани за град. Бечејце опет много не занимају села, него само Бечеј. Некад је добро изаћи из града сагледати проблеме и из перспективе мештана околних села јер они неке ствари боље виде, јасније сагледавају шта су приоритети у Бечеју. Урадили смо доста по селима ове године, бунар у Бачком Градишту, водовод у Петровом Селу, у Пољаници ће бити урађена расвета као и у Бечеју, што је прилично велика инвестиција у односу на број становника јер је мрежа разуђена, село је такво да се таква мрежа ради као да има 1500 људи.
– Шта је то што би грађанин Бечеја Драган Тошић замерио председнику општине Бечеј?
То што брже нисам инсистирао на томе да се измести аутобуска станица. Аутобуска станица у центру и окружење је најзагађенији део града. Нису тупроблем поласци са станице, ту ће и даље бити стајалиште са два три перона, и неће се наплаћивати станична услуга, неће се свако јутро 40 аутобуса ту покретати и што је најважније ред вожње се неће мењати. Једно је сигурно сви аутобуси ће и даље ићи до центра јер је то у интересу свих превозника, јер има путника. На том месту је некада била предвиђена зелена зона, пројектован је парк 70-тих. Има логике да у индустријској зони буде аутобуска станица јер тамо највише долази радника. Људи који раде у Новом Саду углавном иду сопственим возилима јер данас у великом броју домаћинстава људи имају по два возила па то углавном није проблем.
– Која је порука председника општине са замишљеног “балкона” грађанима за Нову Годину?
Нећемо организовати неку велику прославу на тргу, биће претходних дана и базар и програм за децу и одрасле и Деда Мраз, у Пенију чварак фест И сл. За саму Нову годину већина Бечејаца иде негде, у Нови Сад, Београд, на скијање, па нема смисла, не би било посећено. Моја порука за Бечејце је да буду позитивни, да се више смеју, радују, да се више друже са људима који нису негативни који желе да помогну, да раде.