Tрибина/едукација “Украдена безбедност“

Народна библиотека Бечеј, у сарадњи са Фондацијом “Тијана Јурић“ из Суботице, организовала је трибину/едукацију “Украдена безбедност“, у понедељак 18. марта 2019. у Свечаној сали Народне библиотеке у Бечеју.

„Циљ ове трибине је да подигнемо свест о томе да постоје озбиљни проблеми када је у питању безбедност деце на један виши ниво и мислим да смо до сада имали успеха, донекле, у томе у ових скоро 500 трибина које смо урадили на нивоу државе, али то судећи по свему ипак није довољно. Ја покушавам овим на неки начин да укажем и држави и власти ове земље да се ово мора решавати системски, ми ово што сада радимо, радимо добро, али то је ипак недовољно да би се неке ствари помериле озбиљније, да би деца данас била заиста заштићенија. Данашње теме су безбедност деце на интернету, вршњачко насиље, трговина људима. Ово смо желели пре свега да представимо родитељима јер је веома важно да виде примере у презентацији, то су филмови које смо снимили према истинитим догађајима, има доста снимака који су и аутентични, са хапшења и сл., моја жеља је да то прикажемо реално да то није фикција, није конструисани сценарио него нешто што се реално дешава код нас нажалост често, ми прикупљамо документацију и трудимо се да укажемо на који начин предатори долазе до наше деце. Нико, до сада, после свега што прикажемо на овим едукацијама и што ћемо и овде данас приказати није остао равнодушан. Много људи нас је до сада контактирало, јављају се и дају нам повратне информације а то је показатељ да има ефекта и да радимо праву ствар..“ – рекао је почетку трибине Игор Јурић

Први део едукације односио се на безбедност деце на интернету, он је на самом почетку предавања упознао присутне са сад већ великим бројем друштвених мрежа на којима деца редовно постављају своје податке, фотографије, појединости из личног живота. Већина их већ одавно нису на оним основним мрежама за које родитељи знају или се на њима налазе и сами. Деца и млади, када је у питању ова форма комуникације на интернету, углавном беже са оних мрежа на које се населе и родитељи и одрасли из њиховог непосредног окружења па је то веома тешко пратити, посебно када су у питању генерације које су знатно инертније на глобалној мрежи. Већина предатора баш на тим новим мрежама вреба потенцијалне жртве. Игор Јурић је говорио и веома графички представио користећи филмове рађене према истинитим причама, о начину и облицима врбовања деце када је у питању прикупљање њихових личних података и манипулација жртвом у циљу стицања најпре поверења да би дошли до неких фотографија, личних контаката, материјала за уцену па чак до успостављања личног контакта и сусрета са децом у реалном животу и отимања деце у циљу трговине људима. Он је указао и на то да данас не постоје само усамљени предатори на мрежи који врбују децу, прикупља порнографски и други материјал за педофиле него и читаве организације које се баве уценом деце у циљу континуиране злоупотребе. Када су у питању мере заштите за то су пре свега одговорни родитељи који поред отворене комуникације са децом морају да буду веома добро упућени у опасности које крије комуникација деце путем интернета од друштвених мрежа и других комуникационих платформи до онлајн игрица где је комуникација играча такође веома лична.

Када је у питању друга тема едукације, вршњачко насиље, било је речи о начину како се решавају у пракси овакви случајеви. Игор Јурић је рекао да је управо сада његова фондација започела процес израде неких програма и кампања за овај проблем са којим се друштво и образовни систем све више суоачавају. Он је рекао да је ту проблем што данас фиктовно постоје неки системски механизми који би требало да решавају овакве проблеме у школама нпр. али да се често то сведе на неко административно решење проблема (и често неефикасано) који се на крају заврши, такође системским, избегавањем одговорности, пребацује се случај од једне до друге службе у школи или даље и на томе често све остане док жртва не одустане или се дете пребаци у неку другу школу. Током процеса чешће се мисли о репутацији школе и угледу него о томе да се случај процесуира. На крају се ретко сазна шта је епилог ситуације и шта ће бити са дететом које је било жртва или са дететом које је било злостављач. Прича се заташкава, гура под тепих, развлачи време. Према његовим речима и деци су дата превелика права а занемарују се њихове обавезе. „Ми нисмо тој теми хтели да приђемо олако и лаички и ангажовали смо добре стручњаке па ћемо ускоро изаћи са неким конкретнијом предлозима и кампањом када је ова тема у питању“.

„Ми се сада залажемо за измену кривичног закона и пооштравање мера санкционисања кривичних дела када су у питању насиље и злостављање деце, када се то заврши крећемо у нову кампању за примену и имплементацију система узбуњивања након нестанка детета „Амбер алерт“ која се примењује већ одавно веома успешно у скоро свим европским земљама. Данас према речима Игора Јурића  имамо експанзију педофилије, садржаји су за предаторе веома лако доступни. „Када су у питању и педофилија и вршњачко насиље превенција је важна, то је оно што ми данас радимо али мислим да и репресија мора да буде адекватна у односу на злочине који су почињени, то су ствари које морамо да ускладимо са временом, јер ми смо, као друштво, још увек у неком времену 70-тих када се говори и о начину истраге и потраге и заштите наше деца и на крају крајева и у казнама. То је важно да би наша деца могла да и овде у Бечеју и у Суботици и било где шетају безбедна градом“.– рекао је Јурић

Порука Игора Јурића и тима из његове фондације за крај родитељима је „ … ми као родитељи ставили смо приоритете на погрешна места, мислим да смо своје неке проблеме које имамо ставили као приоритет, да ли су то егзистенционални, да ли су то неки други није важно, децу смо занемарили. Полазим од себе, да сам ја као Тијанин родитељ направио једну огромну грешку, да нисам довољно времена посвећивао њој и са њом разговарао о ситуацијама које се могу десити. Све ово о чему сам ја данас говорио креће од нас родитеља и да морамо да деци посветимо бар мало више времена, пола сата дневно квалитетног разговора са дететом је довољно да дете схвати и опасности које прете и како поступати када је реч о вршњачком насиљу али на жалост ми одрасли данас не одвојимо од својих проблема ни тих пола сата.“