46. седница СО Бечеј: Дугорочно задуживање и формирање мобилног тима изазвали расправу одборника

Као прва тачка дневног реда усвојен је предлог Одлуке о завршном рачуну општине за 2018. годину (буџет је у дефициту око 68 милиона динара), о овом предлогу одборници нису расправљали и усвојен је већином гласова.

Друга тачка дневног реда била је Усвајање одлуке о дугорочном задуживању општине Бечеј у износу од 158.297.000,00 динара ради обезбеђивања средстава за неколико пројеката који су планирани а услед смањења буџетских средства Општина Бечеј није у могућности да реализује из буџета. Наведено је да ће се средства из кредита утошити на опремање бушотине, за изградњу Мале марине (након завршетка овог ИПА пројекта та средства би требало да буду рефундирана), за посипање неасфалтираних петровоселских улица туцаником (В. Назора, Болманска, С. Панића, Ј. Томића, Б. Бранчића) и улице Четкара у Бечеју, за наношење новог слоја асфалта у улицама С. Ђуркића, П. Шандора, С. Чаленића, за реконструкцију улице Золтана Чуке, за изградњу расвете на петровоселском путу и за куповину на лизинг два путничка аутомобила за потребе рада инспекцијских и других служби у општини Бечеј. Наравно на овај предлог опозиција тј. Милан Бокун, одборник групе „Само локално“ ставио је примедбу да је основ за ово дугорочно задуживање „шминкање“ града који има других много већих проблема. Одборник Бокун је такође ставио примедбу и на то да су средства из тог будућег кредита неравномерно распоређена и да, док се у једном делу општине (у граду) шминкају и уређују саобраћајнице и предвиђа набавка декоративних расветних тела у насељеним местима се диже кредит за посипање улица туцаником. Одборнику Бокуну одговорио је председник општине Драган Тошић и рекао да он не сматра уређење саобраћајница у центру града шминкањем и да он сматра да су улагања равномерно распоређена на територији општине Бечеј.

Једногласно је усвојен Локални акциони план за борбу против корупције који је временски дефинисан да важи од 2019. до 2023. године. Чланови организације БУМ су пре седнице, као перформанс који је намењен подршци овом акционом плану, поделили одборницима метле на поклон као симболични чин поделе алата за чишћење локалне самоуправе од корупције. Овај план предвиђа механизме који ће обезбедити транпарентност и легитимност рада општинске управе кроз регулисање начина усвајања прописа који се односе на локалну самоуправу, кроз управљање процесом спречевања сукоба интереса, системску заштиту „узбуњивача“, он регулише односе између општине као оснивача према јавним предузећима и другим организацијама чији је општина оснивач, регулише управљање јавно-приватним партнерствима и процесом издавања концесија, управљање јавном својином, донацијама, инспекцијским надзором, просторним планирањам, јавним набавкама, планира јачање интерних механизама финансијске контроле, контроле буџета и др.
Још једна тачка дневног реда изазвала је распаву у Скупштини, а то је предлог Центра за социјални рад да се приступи покретањи нове услуге у Центру формирањем „мобилног тима“ за хитне интервенције у случају насиља у породици. Наиме, овај социјална услуга је предвиђена за хитне интервенције у случају насља у породици и других облика насиља где је неопходна хитна интервенција тј, измештање насилника из породице и друге интервенције. Тај дежурни мобилни тим био би доступан 24 часа и по закону био би саставаљен од стручњака из центра за социјални рада, припадника МУП-а и стручњака из тужилаштва. У рад мобилног тима укључено је од стране Центра 4 обучена професионалца који ће знати да пруже адекватну и правовремену подршку жртвама породичног насиља. Милан Бокун, одборник „Само локално“, ставио је примедбу на ингеренције општине када је у питању ова услуга као и да ли је сврсисходна (да ли има потребе за прековременин радом служби) и како ће се финансирати ова услуга с обзиром да је Република оснивач Центра за социјални рад а не Општина. Директорица Центра за социјални рад, Ивона Божовић је у реплици одборнику Бокуну рекла да у претходној години било више од 200 жртава насиља и да се тај број сваке године удвостручава. Према речима директорице Божовић ова услуга у Бечеју је више него неопходна уколико желимо да обезбедимо безбедност наших суграђана и правовремене интервенције када је та безбедност угрожена. Центар за социјални рад није у могућности да постигне тај обим посла и да у току радног времена постигне да интервенише у свим случајевима. Божовић је напоменула да чланови „мобилног тима“ могу бити само лиценцирани стручњаци који имају лиценцу издату од стране Републике Србије.

Измене и допуне плана рада ЈП Комуналац за ову годину изазвале су краћу расправу између одборника Бокуна и директора овог предузећа Жељка Плавшића. Одборник Бокун је питао због чега је повећано издвајања из буџета општине за одржавање зеленила и сађење цвећа (које су то нове површине за одржавање) и коментарисао веома велика буџетска издвајања када је у питању буџет за обављање послова уклањања анималног отпада. Наиме, према речима одборника Бокуна Бечеј има много већи буџет за ове намене него много већи градови у Србији. На то је одговорио директор Плавшић који је рекао да Комуналац не одлаже анимални отпад само са градских улица (пси, мачке) како је то претпоставио одборник Бокун у свом излагању него и са сточних депонија у Бечеју и у насељеним местима и да у овим сеоским срединама то је велика количина анималног отпада, отуд и потреба за значајнијим средствима из буџета за ове послове. Према речима директора Плавшића годишње око 300-400 крупне стоке Комуналац однесе са сточних гробља по селима и у Бечеју. Пракса која је постојала раније да се стока сахрањује на сточном гробљу је напуштена јер смо на тај начин тровали, воду, земљу и то више није било одрживо на тај начин јер ширила се зараза, то је постало опасно по здравље становништва. Већ две године сва крупна стока која угине се односи са територије општине Бечеј. Према Плавшићевим речима ово је једна веома добра мера управљања отпадом, сви тендери и документација се налазе у извештајима о пословању и читав поступак је у складу са законом.

Одборник Милан Бокун је поводом извештаја о пословању УСКАО „Ђорђе Предин – Баџа“ говорио о тужби ЈП Водоканал према овој установи због неплаћања услуга. У питању је, према речима Бокуна цифра од 4 милиона динара која је у спору али према одборнику Бокуну ово је цифра коју ће на крају свакако платити грађани Бечеја без обзира на исход овог спора јер је Општина оснивач оба предузећа укључујући и додатне судске и заступничке трошкове који се гомилају. Директор УСКАО Дејан Терзић је рекао да је тај дуг према Водоканалу (као и онај према НИС-у) застарео и да је судски поступак једини начин да се он и званично отпише.

Остале тачке дневног реда нису изазвала веће полемике на овој седници (извештај Градског музеја, расподела добити у „Потисју-Бечеј“, отуђења грађевинског земљишта и непокретности из јавне својине, имановања и резрешења у Савету за буџет и финансије, управни и надзорни одбори у Центру, решење о допуни решења о именовању мртвозорника, резрешење и именовање чланова УО Градског музеја).

Милан Бокун је поставио и два одборничка питања: у име грађана Бачког Петровог Села поставио је питање изгардње или бар реконструкције терена за мали фудбал у селу. Друго питање односило се на могућност уклањања рампе на Долми јер пољопривредници који имају воћњаке у том делу не могу да дођу до својих парцела.