Џунгла од амброзије у самом центру града
Феномен „ничије земље“ је у Бечеју често узрок зашто постоје велики простори неуређених површина чак и у самом центру града. Простори зарасли у коров су само естетски проблем али када се центру надомак неколико школа, Дома здравља у који долазе и хронични болесници налази велики простор комплетно прекривен џунглом од амброзије која је попримила већ облик стабилнијег дрвета онда то постаје и здравствени проблем за цео град. Иза новоизграђеног маркета Идеа одмах уз паркинг налази се површина која је једна од тих ничијих површина, очигледно је да је не уређује градско зеленило али не одржава је ни Идеа.
Неколико грађана је током претходних седмица позвало нашу редакцију да нам скрену пажњу на овај проблем. Након што смо форографисали какво је стање на простору између паркинг маркета Идеа и Дома здравља пријавили смо прошле недеље надлежној служби у ЈП Комуналац с обзиром да је у питању јавна површина. Они су нам обећали да ће већ тог дана изаћи на терен и покосити површину зараслу у амброзију али то није учињено до изласка овог броја. Амброзија је иначе најопаснија за здравље особа склоних алергијама у овом периоду, у августу и септембру.
Реч, две о амброзији
Амброзија је једногодишња коровска биљка, која ниче половином априла. Цвета у касно лето и јесен, а од почетка јула до раних мразева производи полен, који заправо ствара највише проблема људима.
Биљка је висине од једног до један и по метар. Стабљика јој је усправна, разграната и обрасла грубим длачицама. Изгледом подсећа на жбун. Листови су наспрамни, јајолики и длакави, док су јој цветови жућкасти и распоређени као гроздови на врху стабљике и по гранама.
Амброзија је веома прилагодљива и врло брзо се шири. Има је и на запуштеном, али и на култивисаном, обрадивом земљишту, где спречава развој других биљака. Често расте уз усеве: кукуруз, соју, сунцокрет, дуван, кромпир, шећерну репу, као и у повртњацима и виноградима.
Најчешће се може видети поред путева, а када се помеша са прашином на гумама возила разноси се и сеје у нове крајеве. Изузетно је плодна и свака биљка даје од 25 до 150 хиљада семенки, које задржавају клијавост и до 39 година.
Сматра се да је око 10% становништва алергично на поленов прах амброзије. Свака биљка произведе око 100 милиона зрна полена сваке године, а већ 20 до 30 у кубном метру ваздуха може да изазове алергијску реакцију и симптоме ринитиса, синуситис и коњуктивитис. Уколико њено дејство потраје, те алергије могу прерасти и у бронхијалну астму.
Полен амброзије изгледа као кугла са шиљцима, односно има мале кукице којима се закачи за слузокожу горњих дисајних органа и тако ствара велике алергијске проблеме: узастопно кијање, свраб у носу, цурење из носа, сузне и црвене очи, кашаљ, отежано дисање са осећањем недостатка ваздуха. Осим респираторних тегоба дешавају се и промене на кожи у виду црвених печата и свраба, а могу да настану и компликације на органима за варење, праћене повраћањем, грчевима и дијарејом.
Бројни су начини којима се можете борити против овог корова. Најједноставније је да је целу заједно са кореном ишчупате из земље. При томе треба да носите рукавице да вам се кожа на рукама не би оштетила. У случају када амброзије има на већим површинама, препоручује се кошење и то пре цветања, или третирање одређеним пестицидима.
Осим респираторних тегоба дешавају се и промене на кожи у виду црвених печата и свраба.