Царински печати из Средњег века у Музеју

Док се у нашем Градском музеју не поправи кров у галеријском простору и док трају грађевнски радови ми смо ових дана мало завирили у депое музеја, а повод нам је био један леп пример нечега што се ретко виђа као музејски експонат а веома је занимљив као сведочанство о историји нашег града и околног подручја. У разговору са кустосем за археолошку збирку Рашком Рамаданским сазнали смо да у нашем музеју постоје занимљиви примерци предмета који сведоче о трговинској историји нашег града и окружења и који говоре о томе колико је интензивна била економска комуникација нашег града са земљама северније у Европи али и са земљама далеког Истока током касног Средњег века. У питању су оловни царински печати који су се користили у трговини тканинама а којима је обележавано порекло робе и гарантован квалитет и оригиналност производа. Мали печати од олова са амблемима специфичним за земљу из које долазе били су оригинално прикачени на бале тканина које су путовале од Истока према Европи и у обрнутом смеру а којима смо се и ми нашли на својеврсном „путу свиле“.

„Ја сам пре свега нумизматичар, сигилограф и хералдичар, то ми је ужа специјализација. Бавим се старим новцем, бавим се печатима, епиграфским натписима и хералдиком. У Србији, али и целој Источној Европи, ово је једна врста налаза којим, се са становишта стручног истраживања, код нас нико не бави. Оловни царински печати о којима је реч углавном су са краја Средњег века и делом почетка Новог века тј. из периода од краја 14. па до 16., 17. века. Ово је период који нас тренутно занима јер они се јављају и касније, али то није сада предмет истраживање. Са овог нашег простора ми овде у Музеју имамо неколико примерака који су баш специфични за овај период. С обзиром да из тог периода немамо много примарних, писаних извора о свакодневном животу на овом простору, о трговини или економији овакви артефакти су веома значајни као илустрација свакодневног живота и путева трговине између разних држава тог времена. Роба и саобраћање робе путем, у овом нашем случају, реке је увек градило мостове међу народима, мостове који нису могли ни ратови да наруше. У питању су веома интересантне царинске пломбе које су се користиле за печаћење бала текстила са којма се трговало на овим просторима. У нашем музеју имамо печате из Нирнберга (пронађени на локалитетима Перлека и Араче) и Енглеске, веома квалитетно израђене са јасним хералдичким приказима из углавном 16. века, на нирнбершком печату налази се приказ Светог Лаврентија са натписом на готици док је енглески из елизабетског периода и има угравирану тјудорску ружу. Ово су налази који се са новом методологијом обраде са археолошких локалитета све чешће налазе али ја сам тренутно код нас у земљи и у региону једини који се бави изучавањем ових, са становишта струке секундарних историјских налаза. Један рад сам објавио и у Енглеској о том елизабетанском печату. Печати су веома добро очувани, јасно је препознатљива визуелна семантика. Ова тема иначе све чешће добија на значају у светској археологији, професор Максим Мордовин са будимпештанског универзитета је једини који се овом темом бави у региону, на овим нашим мпросторима, он је до сада издао на десетине радова, каталога и књигу на ову тему, он ми је ментор и ми се добро знамо, сарађујемо. Ја желим да наставим да се бавим овом темом, полако документујем све и припремам за изложбу. Када је у питању наш музеј припремам две изложбе за следећу годину а то су изложба из Бронзаног доба за мај тј. за Ноћ музеја и приказ нумизматичке збирке Градског музеја Бечеј.“ – рекао нам је Рашко Рамадански

Рашко Рамадански нам је такође најавио и једно веће истраживање на Перлеку почетком следеће године које ће бити велико изненађење и сензација у архелогији али нека ово буде само мали тизер јер када почну ископавања писаћемо о томе подробније и обићи локалитет.