Gradsko pozorište: Premijera predstave „Helenski kosmos“

U produkciji Gradskog pozorišta Bečej u subotu 7. oktobra održana je premijera predstave „Helenski kosmos“. Ova predstava je omaž helenistkinji Anici Savić Rebac, jednoj od najvećih srpskih intelektualki 20. veka. Premijera predstave odigrana je na sceni bečejskog pozorišta tačno na dan njene smrti pre 70 godina. Predstava je u produkciji Gradskog pozorišta Bečej, režiju potpisuje kolektivno ansambl predstave a rađena je po tekstu Aleksandre Jovanović. U predstavi igraju Dušanka Glid Stojanović i Simonida Mandić. Predstava je nastala uz podršku Ministarstva kulture i javnog informisanja.

U formi duodrame predstavljen je život Anice Savić Rebac, ali ne u onom biografski šturom obliku, kroz događaje i hronološki sled, nego u formi introspektivnog premišljanja suštine i smisla života, ljubavi i smrti jedne izuzetne žene koja je tokom celog svog života osećala suštinsku povezanost lične filozofije života, svoga akademskog i naučnog rada i svoje lične emotivne posvećenosti uzvišenom obliku ljubavi.

Anica Savić Rebac je živela u onom vremenu kada je akademski život u Srbiji bio (pa i ostao do danas) muška privilegija, bavljenje naukom, istraživanjem pa i filozofijom bilo je prerogativ uskih zatvorenih uglavnom intelektualno samodovoljnih grupa ljudi koji su svoje privilegije i svoj autoritet znali veoma dobro da „sačuvaju“ od eventualnih „uzurpatora“ i onih koji bi mogli da im naruše pozicije.

Iako je u krugovima van Srbije imala neprikosnoveni autoritet u svojoj profesiji i u naučnim krugovima ona je za dobar deo akademske javnosti ovde ostala decenijama skrajnuta pa konačno i donekle zaboravljena. Cenjena veoma u nekim krugovima našeg književnog establišmenta ali i osporavana kao autor poezije pa i naučnih radova od strane drugih ona nije uspevala da tokom svoje akademske karijere probije tu socijalnu barijeru i ostane zapamćena i da zauzme mesto koje je svakako kvalitetom njenog rada zaslužila.

Predstava „Helenski kosmos“ posvećena je pre svega, u nekoj neobičnoj formi dijaloga, premišljanju njenog ličnog helenistički postavljenog životnog, ali i posmrtnog kosmosa u čijem središtu je bila ljubav. Konceptualno tekst predstave, drame, je napisan kao intenzivan i emotivno nabijen dijalog „duha“ Anice Savić Rebac sa mladom studentkinjom koja radi istraživački rad na temu njenog života, njene filozofije i radova koje je ostavila za sobom.

Dakle, na dan Aničine smrti, u njenom kabinetu – u liminalnom prostoru dva sveta – dve žene iz dva različita veka razgovaraju o svojim životima, oslikavajući duhovnu i intelektualnu klimu XX i XXI stoleća.

Da li se sedamdeset godina nakon Aničine smrti išta promenilo u našem društvu?

Nakon premijere razgovarali smo sa Dušankom Glid Stojanović šta za nju kao glumicu predstavlja mogućnost da interpretira i na scenu postavi portret ovako kompleksne i intelektualno izuzetno svestrane ličnosti.

„Meni kao glumici je bilo veoma značajno da se posvetimo Anici Savić Rebac kao ženi koja je skrajnuta na rub neke istorijske vidljivosti a bila je intelektualka, jedna od najvećih 20 veka, helenistkinja i osoba koja se bavila zapravo zaboravljenim znanjima. Danas zaista to više nikoga ne zanima, rekli bismo. Tako da zaista ovaj projekat osećam kao jedan gerilski projekat koji se naslanja na sve one prethodne žene kojima sam se bavila: Jelisavetom Načić, Isidorom Sekulić … Anica je doživela jednu očiglednu nepravdu u ovoj sredini. Ova sredina nije nikada bila raspoložena za prihvatanje žena koje imaju respektabilno znanje i koje imaju veliko obrazovanje ali i veliki poriv i nagon za naukom i istraživanjem. Niko ovde ne želi uspešne i realizovane žene u akademizmu. Akademizam je ovde mrtvo more u kome najbolje funkcionišu muškarci koji ne vole da se mnogo talasa zato što, kako se kaže i u samom tekstu predstave, ženski glas je za njih kao „bura koja hoće da sruši grad“. – rekla je Dušanka Glid Stojanović.

Koliko sada, nakon ove predstave, znamo više o Anici Savić Rebac?

„Samo istraživanje o osobi koja više nije živa može samo da se zasniva na nekim tezama i hipotezama, može da se zasniva na pretpostavkama ili na činjenicama. Ono što je za nju sasvim izvesno je da je ona ostavila jako veliki trag na svojim studentima i da je širila to svoje znanje ali da je i učmalost te balkanske sredine uspevala u svom radu da uzdrma. Ipak, sigurno, da je ona bila i izrazito skromna i za mnoge nažalost nevidljiva.“ –  rekla je Dušanka Glid Stojanović i dodala „Danas je 7. oktobar, dan njene smrti, i ja sam jako srećna da smo mi, tj. da je ova ustanova kulture, da je grad Bečej se uopšte setio da napravi ovaj omaž ovako jednoj značajnoj osobi. Anica Savić Rebac je zaista živela kako je govorila, pisala je i predavala helenistiku mlađim generacijama ali je istovremeno duboko verovala u helenističke principe života i živela ih. Tako je i skončala zato što je verovala da je uzvišena ljubav u njenom životu i srž njene egzistencije.“

Zbog festivala Befemon a nakon toga i zbog obaveza glumica u drugim pozorištima sledeće igranje ove predstave biće negde u novembru ili decembru, nije precizirano još uvek.