Хуманитарно удружење “Ђина“: Најбитније је да родитељ сарађује за добробит и развој детета

Подршка у образовању ромске деце и даље неопходна. Тренутно око 310 ромске деце у општини Бечеј тренутно је у клупама основних школа, док њих 70 похађа средњу школу.

„Епидемија корона вируса је додатно неповољно утицала на образовање ромске деце јер су она махом и социјално угрожена, па и у редовним околностима има много проблема. Нарочито је то проблем када се очекује да деца уче код куће, а управо ту им треба подршка родитеља и породице која, неретко, не схвата колико образовање и школа могу да промене живот тој деци“ – каже Добрила Ђин из Хуманитарног удружења „Ђина‟ из Бачког Градишта.

Ово удружење је од лета до зиме организовало активности за подршку у учењу како деци из основне школе, тако младима у средњој школи. Осим помоћи у српском језику, математици, енглеском, мађарском, географији, учесници су учили и о предузетништву, те развијали своју креативност.

„Најважније је да родитељи или старатељи буду подршка у развоју свог детета. Када нема разумевања у том смислу, онда је изразито тешко направити помак, наводи Ђин и додаје – приметили смо да је доста деце по Индивудуалном образовном плану (ИОП), а слободна сам да кажем да неки од њих, и то не мали број, немају потребе за таквим приступом, већ да је ту неко од родитеља или наставника „заказао‟.“

У наредним месецима ће удружење „Ђина‟ посебно, уз подршку стручњака, педагога и дефектолога, уз сарадњу са психолозима који су део тима од раније, анализирати приступ према сваком детету.

„Деца са којим радимо немају некад ни школски прибор, као ни техничке могућности за учење код куће, а све то утиче на улаз у систем образовања, од предшколског образовања и до стицања радних навика. Велики проблем представља и дечји рад који је нарочито изражен код деце из виших разреда основне школе, али се и та граница већ помера. Деца због тог посла у катастрофалним условима изостају са наставе, јер не могу да испрате даље градиво, односно да надокнаде пропуштено. После је проблем то што немају ни самопоздања ни подршку за наставак. Све то је крајње недопустиво и ми се као друштво суочавамо са проблемима које системски морамо да решимо и то заједно. Непохађање средње школе такође прави проблем у животу тих дечака и девојчица, јер ће наставити да живе по моделу који имају код куће и самим тим нам се та врста проблема само продубљује и иде на штету те деце и њихове будућности, али и нас свих у заједници. Самим тим деца која су у екстремном сиромашту су и присиљена на дечији рад, нерадо се уписују у средњу школу свесни својих недостатака.“ – наставила је Добрила Ђин, која је и координаторка за ромска питања у општини Бечеј.

Карактеристично за рад са младима у овом удружењу је међусекторска сарадња са средњим школама су допринели и томе да се повећа број ромске деце корисника стипендија. Према речима председнице удружење ту велику улогу имају и ментори који су подршка ромској деци а успех ученика ромске националности, који се вреднује оценама, такође је све бољи.

Фокус ове године удружења био је на теренском раду, на обиласку ромских породица у Бачком Петровом Селу. Такав рад на терену допринео је да ове године неки од њих аплицирају за куповину кућа на селу. Четири породице су успешно конкурисале и решиће стамбено питање, а све то уз помоћ Одељења за привреду Општинске управе Бечеј .

„Ове године по први пут имамо два ученика из Бачког Петровог Села уписана у средњу школу. Део наших пројектних актвности смо реализовали у том селу где су проблем ромске заједнице велики, али нису немогући за решавање. Примера ради, започет је рад кроз пројектне активности о здрављу и превентивним прегледима код ромске заједнице, са акцентом на децу захваљујући подршци општине Бечеј за наш пројекат у чијој је реализацији учествовао лекарски тим.
Недостатак здравственог медијатора, који би значајно допринео на пољу здравствене заштите у смислу информисања и промене стилова живота ове осетљиве групе је веома видљив. Имамо два педагошка асистента у Бачком Градишту и Бачком Петровом селу , а у Бечеју само једног јер мали број деце из упише у средњу школу, мада би заиста недостајала још једна особа. Поред тога, педагошки асистенти су потребни и у вртићима јер је и тамо проблем нередовног долажења. У Економско – трговинској школи и у Техничкој школи имамо два ментора, што је добро. Оно што треба још радити јесте промоција високог образовања, а уз то, пре свега их охрабрити да упишу четворогодишње школе и да наставе образовање на високим школама и факултетима. Све ово видимо и као наш посао за заговарање. Не смемо изоставити ни програм „Друга шанса‟, али ни наставак усавршавања стицања квалификација и долазак до заната у рукама.ˮ – навела је председница Хуманитарног удружења.