Како ћемо се грејати ове зиме

Јавно предузеће Србијагас објавило је да ће се од 1. октобра испоручени природни гас уместо у кубним метрима (м3) обрачунавати у киловат сатима (kWh).

Србијагас је на свом сајту објавио да је добио сагласност Агенције за енергетику на одлуку о цени природног гаса за јавно снабдевање, а у складу са одлуком о изменама и допунама методологије за одређивање цене природног гаса за јавно снабдевање из ове године.

„Поменутом одлуком се тарифе за ‘капацитет’ исказују у ‘динарима/ kWh/дан/годину’, а тарифе за ‘енергент’ у ‘динарима/kWh’“, навели су из Србијагаса.

Како је прецизирано, „измене методологије последица су промене начина мерења испорученог природног гаса и увођења кWх уместо м3 као обрачунске величине испоручене енергије у складу са уредбом“. Из Србијагаса су истакли да промена у начину исказивања цена природног гаса за јавно снабдевање „неће имати економско финансијске ефекте на висину тарифа и просечних цена“.

Једно је сигурно до почетка ове грејне сезоне неће бити лако одлучити се у домаћинству за начин како угрејати кућу или стан. То све под условом да уопште постоји могућност избора јер ретко које домаћинство има више могућности. Једина алтернатива је евентуално струје за коју се најављује велико повећање цене али и евентуалне рестрикције. Наравно за то је такође потребно набавити и опрему и пећи уколико се одустане од чврстог горива или гаса или Топлане. 

Већ сада је повећана потражња огрева па је тако на стовариштима цена пакета од 1.8 кубика дрва достигла 24.000 динара а цена пелета од 370 до 420 евра по тони (прошле године била је око 170 евра). Поред тога свуда скоро у Србији је тренутно и несташице пелета који је до сада имао најповољнију цену. 

И док је још увек августовско сунце у зениту и док трају ови топлотни удари изгледа да је подизање панике у вези са поскупљењима, најавама рестрикција и генерално енергетске катастрофе уродило плодом јер је већ у августу кренула масовна набавка енергената и цене скоро свакодневно скачу на стовариштима. Добављачи свакако у оваквој ситуацији имају огроман маневарски простор да подижу цене. 

Цене дрвета на стовариштима такође су скочиле за више од 25 посто. Тренутна цена огревног дрвета креће од 8.000 до 10.000 динара, али треба узети у обзир да цена варира у зависности од продајног места. На ту цену треба додати и цену услуге сечења дрвета, која износи око 1.000 динара по једном кубном метру. Узимајући у обзир нове цене и процену просечне потрошње овог огревног материјала, трошкови за једну грејну сезону за просторију од 60 квадрата износили би око шест метара дрва, што би на крају износило око 60.000 динара. Треба напоменути да у цену није урачунат превоз, као ни услуга сечења. 

То је све за оне који имају избора, за оне који немају могућности да користе чврста горива и који су осуђени на градске топлане или на гас ово ће бити дугачка и неизвесна зима у којој баш ништа не зависи од било каквог “домаћинског” економисања. А једина могућност економисања је евентуално прелазак на грејање на струју, то наравно само за оне који могу да заврну гас без додатних трошкова, за становнике колективних зграда које су прикључене на градску топлану оваква могућност не постоји јер свакако плаћају већи постотак испоручене енергије, грејали се или не. 

Што се тиче потрошача који се током зиме греју на струју, треба нагласити да ће цена струје званично од 1. септембра бити скупља. Просечна цена киловат-сата за домаћинства биће увећана за 6,5 одсто, те ће просечна цена киловат-сата бити 8.144 динара. Према рачуници Агенције за енергетику, која наводи да је за грејање целокупног стамбеног простора од 60 квадрата, при температури од 20 степени, 16 сати дневно, током 180 дана у грејној сезони, потребна енергија од око 9.000 kWh, односно 150 kWh/м2, што представља просечну потрошњу током зиме. Према овој рачуници и просечној цени киловат-сата, за шестомесечну сезону грађани који се греју на струју мораће да издвоје 73.000 динара. Тако ће месечни рачуни за струју бити већи од 600 до 1.500 динара, док ће на шестомесечном нивоу бити поскупљења од 3.500 до 9.000 динара. 

Узимајући у обзир чињеницу да је струја још увек један од најекономичнијих начина грејања, постоји страх да ће потрошачи који су до сада користили другу врсту огрева нужно прећи на овај енергент, а управо то би могло да доведе до оптерећења државног електроенергетског система јер целокупна ова рачуница иде паралелно са свакодневним најавама поскупљења струје али и најавама рестрикција, колапса система па и целокупног колапса ЕПС-а као предузећа.