Labudove ne treba hraniti hlebom

Već godinama unazad tokom zime na Tisi se nalazi veće jato labudova. Ove ptice veoma dobro tolerišu mraz i loše vremenske uslove, ne kreću se mnogo i dugo ili se kreću veoma sporo da ne troše energiju, zato su za većinu šetača i atraktivne za „komunikaciju“. Većina labudova koji žive na rekama blizu naseljenih mesta su veoma pitomi i naviknuti na ljude pa slobodno prilaze ljudima i borave uglavnom uz obalu ili na njoj. U ovakvim situacijama veoma je teško odoleti da im se ne dobaci neko parče kifle ili hleba. Posebno je zanimljivo deci, kao mali vodeni zoološki vrt, jer uz njih često pliva i dosta pataka i gusaka. Ipak potrebno je naglasiti da hranjenje labudova zaista nije potrebno ukoliko nije jako hladno ili je reka zamrznuta kao pre nekoliko godina. Osim što nije neophodno, hranjenje labudova hlebom je i veoma štetno za njihov organizam. Ornitolozi i zoolozi kažu da je neophodno hraniti ptice koje žive u slobodi u svom prirodnom staništu samo na jako niskim temperaturama od -15 do -30 stepeni ili ako su povređeni tokom oporavka.

Labudovi vole da jedu hleb, ali on nije dobar za njih jer u testu ima šećera, kvasca i aditiva. Oko reka ima dosta trave što njima i pogoduje. Kukuruz je za njih glavna namirnica, žito mogu da jedu ali ne u velikim količinama jer ono sadrži dosta kalcijuma koji negativno utiče i na patke i na labudove. Najbolji su kukuruz, suncokret, dakle uljarice, koje mogu da im daju snagu. Dok je lepo vreme oni dosta pasu jer su biljojedi kao i patke. Ove ptice ne mogu da svare so, posebno ne u tolikim količinama koje se nalazi u hlebu. Sa druge strane, hleb koji se baca u vodu automatski se razgrađuje i zagađuje vodu, jer ogromna količina hranljivih materija koje ulaze u vodu dovode do bujanja algi, a tako se i ubija živi svet koji se nalazi u samoj vodi.