Нумизматичка збирка Градског музеја Бечеј

 

 

Рашко Рамадански дипломирао је археологију на Филозофском факултету у Београду 2014. године. Затим се запослио у музеју у родној Сенти да би 2018. године почео да ради у Градском музеју Бечеј. Стручно звање кустоса стекао је 2019. године у Музеју Војводине у Новом Саду. Аутор је више самосталних научних радова и монографских прилога из области археологије и нумизматике, објављених у Србији и иностранству. Редовни је члан Европске асоцијације археолога и управник Културно-историјског друштва „Јован Мушкатировић”.

Нумизматика је дисциплина која документује и проучава новац. Иако је у ширем смислу реч о металном оптицајном новцу, унутар нумизматике постоји више смерова, као што је на пример егзонумија, која је фокусирана на жетоне, и нотафилија која проучава искључиво папирни новац и хартије од вредности.

Нумизматици су сродне фалеристика, која се бави одликовањима, као и сфрагистика или сигилографија, која истражује различите печате. Скоро сваки музеј има нумизматичку збирку. Свакако, нумизматика у контексту музеја има веома широку примену. Наиме, осим научно-истраживачког рада, новац се може излагати, како самостално тако и као допунска грађа у различитим тематским оквирима. Притом, шира јавност испољава велико интересовање за експонате попут старог новца, јер је новац и данас део наше свакодневнице. Међутим, важно је имати у виду да новац у прошлости није био само средство робно-новчане размене већ и агенс информисања, комеморације и политике. Стога, ови мали али веома присутни и вредни предмети осликавају контуре једне епохе. Нумизматичка збирка Градског музеја Бечеј броји преко 1.000 пописаних јединица рачунајући метални и папирни новац, али и жетоне, медаље и пломбе. Иако се води као посебна, ова збирка не представља засебно одељење музеја већ је део Археолошког одсека. Као код сваког државног музеја, предмети у збиркама представљају власништво Републике Србије.

За нумизматичку збирку Градског музеја Бечеј стари новац је набављан путем поклона, откупа и теренског рада. Најстарији новац у збирци представљају келтске драхме из III-II века п.н.е, што је свакако значајно узимајући у обзир да се за Келте може везати почетак оптицаја новца на овим просторима. С друге стране, хеленистички и римски републикански новац нажалост још увек није заступљен у нашој колекцији. Затим, располажемо са задовољавајућим бројем различитих примерака римског царског новца из IIIV века н.е, рачунајући денаре Антонинске династије и новац првих хришћанских царева.

Присутно је и неколико примерака рановизантијског нов ца VI-VII века, рачунајући и ретка „варварска” издања. Средњовековни новац XI-XV века веома је бројан и добро проучен а најзаступљенији је угарски новац, за којим следе византијска и крсташка ковања као и новац Влашке, Аквилеје и града Фризаха. За сада је најбоље обрађен новац XVI-XVIII века, и Музеј располаже бројним врстама из Аустрије, Османлијског царства, Пољске, Пруске, затим градова Дубровника и Нирнберга, па чак и ретким ковањима владара Трансилваније.

Свакако, најбројнији новац у нумизматичкој збирци јесте новац модерног времена или XIX-XX века. У том смислу веома је добро документован национални новац Србије од 1868. године до данас, као и новац Мађарске, почев од револуционарних издања из 1848. године. Новац Аустро-угарске и Југославије све више постаје предмет истраживања и стремимо ка систематизованом сакупљању новца ових некада великих држава. Осим тога, збирка садржи и новац бројних других европских земаља, између осталог царске Русије, Француске и Турске. Од жетона у нашој збирци овом приликом бисмо истакли редак жетон Бечејске пиваре из XIX века који је изворно обрачунаван за одређену количину пива. Коначно, нумизма тичка збирка Градског музеја Бечеј тренутно је једина збирка ове врсте у држави, која у свом саставу има значајан број препознатих оловних пломби за различиту робу од XV до XX века. Иако у појединим значајним категоријама још увек заостајемо за другим, већим музејима, можемо сматрати да Градски музеј Бечеј располаже вредном и подробно обрађеном нумизматичком збирком у развоју, на којој се послед њих година веома марљиво ради. Када размишљамо о будућим аквизицијама, осим изненађења која нека од најављених археолошких истраживања могу да изнедре, усредсређени смо на набавку првог примерка српског средњовековног новца за музејску збирку а жеља нам је и да обогатимо колекцију новцем првих владара династије Арпадоваца. Надамо се да ћемо, у зависности од околности, у што скоријој будућности бити у могућности да најавимо нумизматичку изложбу или циклус предавања.

Рашко Рамадански
кустос – археолог
Градски музеј Бечеј