Прича о једној песми …

 

Када је у Италији пре неколико недеља почела епидемија нагло да се шири са прозора Милана, Бергама и других северноиталијанских најугроженијих градова скоро сабласно је одзвањала Bella Ciao. Ова песма је чувена италијанска народна песма надничара(ки) из 19. века, углавном жена, које су радиле на пиринчаним пољима Ломбардије.

Покрајина Ломбардија је овом епидемијом највише погођена и док ово пишем у овој покрајини умире на стотине људи дневно а са прозора се скоро свако вече чује песма солидарности и подршке. Ова велика италијанска покрајина је рај на земљи са природним лепотама од којих застаје дах и коју редитељи углавном бирају као кулисе за романтичне приче и филмове али истовремено то је једна од најнасељених италијанских покрајина која доноси скоро петину италијанског националног дохотка. Ломбардија је такође место где се одувек највише могао осетити дуалитет италијанске политике, бурна прошлост ове некада републике, кнежевине и краљевства вечито у борби за независност и увек негде између Аустрије и Италије била је иделана за рађање и јаких снажних радничких, народних покрета али и фашистичких и националистичких такође.

Bella Ciao, песма, за ово подручје има двојако значење, то је истовремено песма борбе за права потлачених али и за слободу исто као што има и две инкарнације, ону народну, радничку из 19. века и ону партизанску, антифашистичку из Другог светског рата. Данас je она левичарска химна широм света али је услед ревизионистичких тенденција током Берлусконијеве ере чак у добром делу северне Италије забрањена јер наводно “даје интерпретацију само једне стране у рату”. Дучеов дух је на тим просторима још увек жив и здрав и весео, по кућама се још увек може наћи на зидовима његова слика као икона. Но, кад загусти, изгледа да Bella Ciao победи сваку политичку манипулацију и нежељену конотацију. Више него икада данас Италијанимa је потребно да забораве на политичке размирице.

Она друга, са партизанском верзијом текста, је постала интернационално позната па је то значење као својеврсне антифашистичке химне и данас много популарније него оно радничко. Прелепих верзија Bella Ciao има много, сви мало политичнији музичари света, углавном лево оријентисани, су се бар једном у животу латили песме, негде је отпевали или редовно снимили у студију. Најбоље верзије се могу пронаћи на јутјубу као што су интепретација Ив Монтана, Милвина верзија на шпанском, Ману Чао верзија, обрада Том Вејтса, обрада британског панк рок бенд Чамбавамба, сада веома популарна обрада из серије Casa de Papel и друге.

Оно што је специфично за ову прелепу песму је невероватно једноставна мелодија која је очигледно довољно лепљиива и за певање али и за подизање борбеног морала свуда у свету. Певала се у Турској на протестима, на комеморацији погинулим члановима редакције Charlie Hebdo, на протестима у Србији и пре и сада, на лабуристичким протестима у Енглеској …

За нас овде, у бившим југословенким републикама, ова песма је присутна више од пола века и успела је да својим значењем одржи дух југословенства без обзира што није наша. Партизанско значење ове песме је свакако било пријемчиво за нас у складу са наслеђем НОБ-а. Један од фронтова на којима се водила антифашистичка борба био је и северноиталијански фронт, борбе у Далмацији, Словенији и око Трста. Чувена сцена из филма “Мост” из 1969. године редитеља Хајрудина Крвавца која приказује сусрет два стара ратна друга Тигра и Заватонија (Бата Живојиновић и Борис Дворник) у босанскохерцеговачким врлетима пропраћена је музиком Bella Ciao коју је у сцени пре тога, на путу до штаба, онај музикалнији међу њима, Далмош и отпевао. Борис и Бата су били и остали својеврсна илустрација југословенства (са свим успонима и падовима ове идеје и њиховог међусобног односа). Невероватно али деценију, или мало више, касније ова песма ће постати на овим нашим просторима и панк химна када је обрадио пулски бенд КУД “Идијоти” који су јој дали једну нову енергију и значење. Без ове песме нису прошли ни једни протести против Слобе, ови скорији, у Сарајеву је прошле године певана на Прајду, Брега је редовно изводи на концертима свог  „Оркестра за свадбе и сахране”.

Ипак, у овом моменту она је пре свега песма подршке становницима северне Италије којима је она данас више него потребна па је широм света још једном ујединила народе у јединствену поруку. Никада више него сада није било потребно нешто што ће бити јединствена порука охрабрења за цео свет. Изаберите само своју верзију на јутјубу, отворите прозоре, стићиће звук и до Италије али и до комшије у стану поред којем је такође потребна подршка у овим стресним данима.

Т. Драпшин