Priča o jednoj pesmi …
Kada je u Italiji pre nekoliko nedelja počela epidemija naglo da se širi sa prozora Milana, Bergama i drugih severnoitalijanskih najugroženijih gradova skoro sablasno je odzvanjala Bella Ciao. Ova pesma je čuvena italijanska narodna pesma nadničara(ki) iz 19. veka, uglavnom žena, koje su radile na pirinčanim poljima Lombardije.
Pokrajina Lombardija je ovom epidemijom najviše pogođena i dok ovo pišem u ovoj pokrajini umire na stotine ljudi dnevno a sa prozora se skoro svako veče čuje pesma solidarnosti i podrške. Ova velika italijanska pokrajina je raj na zemlji sa prirodnim lepotama od kojih zastaje dah i koju reditelji uglavnom biraju kao kulise za romantične priče i filmove ali istovremeno to je jedna od najnaseljenih italijanskih pokrajina koja donosi skoro petinu italijanskog nacionalnog dohotka. Lombardija je takođe mesto gde se oduvek najviše mogao osetiti dualitet italijanske politike, burna prošlost ove nekada republike, kneževine i kraljevstva večito u borbi za nezavisnost i uvek negde između Austrije i Italije bila je idelana za rađanje i jakih snažnih radničkih, narodnih pokreta ali i fašističkih i nacionalističkih takođe.
Bella Ciao, pesma, za ovo područje ima dvojako značenje, to je istovremeno pesma borbe za prava potlačenih ali i za slobodu isto kao što ima i dve inkarnacije, onu narodnu, radničku iz 19. veka i onu partizansku, antifašističku iz Drugog svetskog rata. Danas je ona levičarska himna širom sveta ali je usled revizionističkih tendencija tokom Berluskonijeve ere čak u dobrom delu severne Italije zabranjena jer navodno “daje interpretaciju samo jedne strane u ratu”. Dučeov duh je na tim prostorima još uvek živ i zdrav i veseo, po kućama se još uvek može naći na zidovima njegova slika kao ikona. No, kad zagusti, izgleda da Bella Ciao pobedi svaku političku manipulaciju i neželjenu konotaciju. Više nego ikada danas Italijanima je potrebno da zaborave na političke razmirice.
Ona druga, sa partizanskom verzijom teksta, je postala internacionalno poznata pa je to značenje kao svojevrsne antifašističke himne i danas mnogo popularnije nego ono radničko. Prelepih verzija Bella Ciao ima mnogo, svi malo političniji muzičari sveta, uglavnom levo orijentisani, su se bar jednom u životu latili pesme, negde je otpevali ili redovno snimili u studiju. Najbolje verzije se mogu pronaći na jutjubu kao što su intepretacija Iv Montana, Milvina verzija na španskom, Manu Čao verzija, obrada Tom Vejtsa, obrada britanskog pank rok bend Čambavamba, sada veoma popularna obrada iz serije Casa de Papel i druge.
Ono što je specifično za ovu prelepu pesmu je neverovatno jednostavna melodija koja je očigledno dovoljno lepljiiva i za pevanje ali i za podizanje borbenog morala svuda u svetu. Pevala se u Turskoj na protestima, na komemoraciji poginulim članovima redakcije Charlie Hebdo, na protestima u Srbiji i pre i sada, na laburističkim protestima u Engleskoj …
Za nas ovde, u bivšim jugoslovenkim republikama, ova pesma je prisutna više od pola veka i uspela je da svojim značenjem održi duh jugoslovenstva bez obzira što nije naša. Partizansko značenje ove pesme je svakako bilo prijemčivo za nas u skladu sa nasleđem NOB-a. Jedan od frontova na kojima se vodila antifašistička borba bio je i severnoitalijanski front, borbe u Dalmaciji, Sloveniji i oko Trsta. Čuvena scena iz filma “Most” iz 1969. godine reditelja Hajrudina Krvavca koja prikazuje susret dva stara ratna druga Tigra i Zavatonija (Bata Živojinović i Boris Dvornik) u bosanskohercegovačkim vrletima propraćena je muzikom Bella Ciao koju je u sceni pre toga, na putu do štaba, onaj muzikalniji među njima, Dalmoš i otpevao. Boris i Bata su bili i ostali svojevrsna ilustracija jugoslovenstva (sa svim usponima i padovima ove ideje i njihovog međusobnog odnosa). Neverovatno ali deceniju, ili malo više, kasnije ova pesma će postati na ovim našim prostorima i pank himna kada je obradio pulski bend KUD “Idijoti” koji su joj dali jednu novu energiju i značenje. Bez ove pesme nisu prošli ni jedni protesti protiv Slobe, ovi skoriji, u Sarajevu je prošle godine pevana na Prajdu, Brega je redovno izvodi na koncertima svog „Orkestra za svadbe i sahrane”.
Ipak, u ovom momentu ona je pre svega pesma podrške stanovnicima severne Italije kojima je ona danas više nego potrebna pa je širom sveta još jednom ujedinila narode u jedinstvenu poruku. Nikada više nego sada nije bilo potrebno nešto što će biti jedinstvena poruka ohrabrenja za ceo svet. Izaberite samo svoju verziju na jutjubu, otvorite prozore, stićiće zvuk i do Italije ali i do komšije u stanu pored kojem je takođe potrebna podrška u ovim stresnim danima.
T. Drapšin
