„Potisje-Bečej“: Požar na deponiji je ugašen, prolećno čišćenje

Jedan deo rukovodstva preduzeća „Potisje-Bečej“ održao je konferenciju za štampu na kojoj je bilo reči o požaru na deponiji, prolećnom spremanju grada, problemima sa kantama i kontejnerima ali i o uspešnom poslovanju ove firme u prethodnom periodu.

Na konferenciji novinarima se najpre obratio Zvonko Dajević, tehnički direktor preduzeća,  govoreći u temi koja je bila „goruća“ u ovom trenutku. Naime, na lokalnoj deponiji u Botri već više od mesec dana unazad radnici ovog preduzeća pokušavaju da ugase manji požar koji se razvio u telu deponije i o kojem smo pisali ranije. Ovog puta u pitanju su dobre vesti jer je požar konačno saniran, odnosno ugašen.

„Možemo se danas pohvaliti posle mesec i po dana da smo požar uspeli da ugasimo. Urađeno je i termovizijsko snimanje da to i potvrdi. Pet vozila smo koristili u ovom poslu, premešteno je i odvađeno sa mesta žarišta oko 2500 kubika otpada i svaki kubik je vađen i zalivan. Još sutra ćemo ubaciti jednu količinu suvog leda i zatrpati da se za svaki slučaj još rashladi ali nema više naznake da je negde temperatura povišena.

“Prema rečima Dajevića uzrok ovog požara bilo je samozapaljivanje, pretpostavlja se da je bila u pitanju neka zelena masa koja je bila zatvorena u džaku. Dovoljna je količina od samo 50 kilograma u džaku da se raspadanjem u toku tri do četiri nedelje stvari tolika temperatura da se džak otopi i onda krene požar da se širi okolo u telu deponije. Najgora kombinacija vremena za ovakve procese su velike padavine plus toplije vreme jer padavine dodatno sabijaju otpad a onda se diže temperatura koja dovodi do samozapaljivanja. On je dodao da je dobro što su to uspeli da urade sada i da nisu čekali da krene toplije vreme.

„Mi pratimo situaciju na celoj deponiji stalno, najmanje dva puta godišnje radimo redovna termovizijska snimanja gde kontrolišemo temperature i gasove u biotrnovima. Kontrolisali smo i pre ali smo ipak bili iznenađeni sa ovim požarom. U pitanju je bilo podzemno tinjanje, na površini se video samo neki blagi dim i mi smo reagovali. Naravno, uradili smo sve da se požar ne bi širio jer najgore posledice bi bile da se proširio što bi onda koštalo nas sve prilično, koštalo nas je doduše i ovo jer ta vozila koja su radila mesec i po dana nisu jeftina, nafta nije jeftina, ali to je svakako mnogo manje nego da se požar proširio. Da ne govorimo o ekološkim posledicama koje bi bile velike.“ – dodao je Dajević.

O predstojećoj redovnoj prolećnoj akciji prikupljanja kabastog smeća govorio je Jovan Cenc, šef operative preduzeća „Potisje-Bečej“.

„Veliko prolećno spremanje počinje od 20. marta i traje do 3. aprila. Kao i prethodnih godina radno vreme će biti od 7 do 19. časova. Građani opštine Bečej treba da odlože kabasti otpad  pored kanti i kontejnera gde inače odlažu smeće. Molio bih građane da ujutru odmah oko sedam stave kabasti otpad napolje kako bi naši radnici mogli sve to odjednom da pokupe. Prethodnih godina pa i ove svako naseljeno mesto, u svakoj mesnoj zajednici će se obići dva puta i skupljati otpad. Privredu i javne površine ćemo tokom tog perioda raditi subotom. Za eventualno veće količine građani mogu da pozovu mene ili kolegu Zvonka na telefone 063/8652-566 odnosno 063/8652-666. Očekujemo ove godine kao i prethodnih oko 250-270 tona kabastog otpada.“ – rekao je Cenc.

Da podsetimo građane da je bitno i koji je kabasti otpad u pitanju jer tu spadaju pre svega stari nameštaj i ostale nepotrebne stvari većeg formata ali ne sve. Bela tehnika spada u elektronski otpad  i to neće biti pokupljeno u ovoj akciji, kao ni građevinski otpad i animalni i medicinski.

 

 

 

 

 

 

O tome koje sve navike građani imaju a koje otežavaju rad radnika komunalnog preduzeća prilikom redovnog prikupljanja otpada takođe je nastavio da govori Jovan Cenc.

„Želim da skrenem pažnju našim sugrađanima da imamo, na žalost, veći problem sa upotrebom kanti za odlaganje smeće. U kante za komunalni otpad stavlja se druga vrsta otpada kao što je građevinski otpad, šut, cigle, beton zemlja, kante se na taj način preopterete i pucaju i oštećuju. Nosivost redovne zelene kante od 120 litara je do 60 kilograma. Pored toga često građani u kante ubacuju vruć pepeo tokom zime, zapali se plastika i kanta izgori ili bude neupotrebljiva dalje. I vlažan pepeo je problemi jer je on težak pa kante pucaju pod teretom. Pored ovog građani znaju da u kante odlože i animalni otpad. Mi nemamo dozvolu to da nosimo, ukoliko neko ima tu vrstu otpada mora da se obrati JP „Komunalac“ oni to nose. Građevinski otpad, cigle i slično često se odlaže u džakove pored kante. Mi to ne možemo da kupimo jer je ta vrsta otpada teška, naša vozila se oštećuju i nisu predviđena za sakupljanje takvog otpada. Osim toga često građani ostavljaju i  granje pored kanti, mi odnosimo samo ukoliko je granje povezano u manje snopove u prečniku do 40 cm i najviše oko metar dužine jer postoji mogućnost da nam i to ošteti vozila, počupa kablove, senzore i sl. na vozilima.“ – rekao je Cenc i dodao da korisnici bi trebalo da povedu malo više računa i o mestu gde je kanta postavljena, da ne bude blizu puta da se prevrne, da bude zatvorena da psi lutalice ne razvuku smeće i sl. U svakom slučaju da se malo obrati pažnja da bude uredno i lako dostupno za radnike.

Na konferenciji je bilo reči i žutim kontejnerima za sekundarne sirovine koji takođe često „stradaju“. Prošle godine je 31 kontejner bio oštećen i otpisan – dešava se da budu spaljeni, polomljeni, ukradeni, zakačeni vozilom. Primećeno je i da je opet sve više u tim kontejnerima i komunalnog otpada. Jedno vreme je to spalo na 45-50 posto sad je opet preko 60 posto pa i do 70.

Sve učestalije su i žalbe građana na društvenim mrežama da se žuti kontejneri za reciklažni otpad često nalaze na raskrsnicama i da su tako postavljeni da uzrokuju problem u saobraćaju. Raskrsnice su nepregledne zbog njih za vozače ali i za pešake često. Iz „Potisja Bečej“ su nam odgovorili da oni ne postavljaju te kontejnere tako i da je prethodno urađena za svaku od tih pozicija , mesta za svaki kontejner, procena bezbednosti od strane inspekcije ali da neko od građana uporno pomera te kontejnere, da to oni ne rade.

„Naši radnici ih onda vraćaju nazad na mesto gde ih je inspekcija postavila da stoje. Ovakvih slučajeva, da su kontejneri pomereni na raskrsnicu, ima i sada ali na početku ih je bilo još više, sad se to smanjilo.“ – napomenuo je je Dajević.

Na naše pitanje da li policija rešava slučajeva oštećenja kontejnera, vandalizma, da li je neki slučaj procesuiran ili neko uhvaćen od počinilaca rečeno nam je da je bio jedan slučaj pre dve godine kada su počinioci uhvaćeni i morali su da isplate odštetu preduzeću ali da od tada nije bio nijedan. Oni apeluje i na građane da obrate pažnju, da prijave ukoliko zateknu situaciju da neko pomera kontejnere, pali ili oštećuje jer ti kontejneri pripadaju svim građanima i nabavljeni su uz veliki trud iz donacija.

„Mi smo u kontaktu stalno sa policijom i sarađujemo sa njima, imamo sastanke i mi se nadamo da će neko biti uhvaćen, da ćemo moći da imamo i povratnu informaciju o tome šta se dalje dešava“. – dodao je Zvonko Dajević.

Tokom ove konferencije novi-narima je predočen i izveštaj o završnom računu „Potisja-Bečej“ koji je završen. Ovo preduzeće je ostvarilo pozitivan rezultat u poslovanju. Bruto dobit na računu je bio negde oko 540 hiljada dinara. Završen je i izveštaj o poslovanju. Ovo je prvi put da će ostvarena dobit biti isplaćena osnivačima jer su svi dugovi koji su nastali u prethodnom periodu i koji su bili nasleđeni konačno isplaćeni do kraja i preduzeće više nema dugovanja. Uspeli su i da naplate dobar deo dugovanja, šalju opomene redovno ali su i voljni da izađu u susret građanima da ukoliko postoji problem dugovanja se dogovore sa svakim pojedinačno oko plaćanja, na više rata, da se napravi reprogram duga i sl. kako bi se izbegli eventualni dodatni troškovi tužbi i slično.