Trudom ka uspehu – Nastastija Nedimović

Sa šesnaest godina se iz Bečeja preselila u Novi Sad, uživajući u profesionalnoj karijeri vaterpolo igrača, igrajući i za žensku srpsku vaterpolo reprezentaciju. Zaposlila se u foto-studiju i uporedo studirala fakultet. Ispunila je svoju želju da ostane u vaterpolo svetu i postane sudija. U međuvremenu se zaljubila i ostvarila san mnogih žena. Ostvarila se kao majka ćerke Nie, a kako sama kaže njen život je dobio potpuno drugi preokret kad je zatrudnela po drugi put.

Naša nekadašnja sugrađanka Nastasja Nedimović pristala je da, za naš list Bečejski dani, još jednom ispriča kako je izgledao put do pobede protiv hroničnog raka koštane srži.

„Mesecima, u trudnoći, koja je bila uredna, sem anemije, posećivala sam hematologa, kao i ginekologa, gde je zaključeno da se radi o hemolitičkoj stečenoj anemiji. Niko nije pomišljao da imam rak, iako je vreme prolazilo, a meni je bilo sve gore. Osećala sam da nešto nije u redu, i to popri lično, čak sam i upitala svog hematologa da li može biti da je u pitanju nešto ozbiljnije, poput raka, tumora i dobila sam veliko NE. Simptomi koji su se javljali bili su išijas u obe noge, prevelik umor, slabost, malokrvnost, kao su spazmi po leđima, koji su bili strašno bolni dok me jednog dana nisu konačno oborili u krevet kada više nisam mogla da ustanem. Nakon menjanja hematologa i traženja drugog mišljenja, hitno sam prevežena na odeljenje hematologije u Klinički Centar Vojvodine gde mi je urađena punkcija koštane srži.“

Kada se nešto tako neočekivano dogodi, neminovno je da čovek sebe pita – Zašto se to baš meni dešava – pitali smo Nastasiju da li je ona to pitanje sebi postavila, a ona nam je odgovorila sledeće:

„Naravno, to je pitanje koje se najčešće postavlja sebi kada obolimo od teških bolesti. Shvativši da nemam puno vajde od nalaženja ovog odgovora koji zapravo ni ne postoji, kao i kukanja, fokusirala sam se na ono što je ispred mene, a to je izlečenje i vraćanje svojoj porodici. Najteže mi je pala činjenica da sam odvojena od svoje porodice, a naročito ćerke Nie i sina Vuka.“

Istakla je još da joj je u toj borbi pomogla podrška supruga Nemanje, i cele njene porodice.

„Najveća podrška mi je definitivno bila moja porodica. Suprug koji nijednog momenta nije odustao od mene, niti po-mislio na to da ja neću uspeti. On je neko ko je bio i ostao moja stena. Ko je znao da me podigne kada padnem i gurne bliže ka cilju. Govorio je da su nam ovakve karte dodeljene, i da sada treba da zaigramo sa njima. Majka, tetka i očuh su bili fokusirani na čuvanje Vuka. Najviše su me mučile misli u kojima moja deca odrastaju bez mene. To je ono na šta je svaka majka slaba jer je suština uloge majčinstva upravo ta – biti tu za svoju decu. Ovo sve davalo mi je nadljudsku snagu da istrajem.“

Ipak, nakon toliko dugo vremena naša bivša sugrađanka je ispričala kako je morala da uči sve ispočetka, nakon skoro godinu dana lečenja u Kliničkom centru Vojvodine.

„Slomljeni pršljenovi, grudna kost i rebra tokom porođaja otežali su čitav proces izlečenja. Morala sam učiti i ponovo da sedim i stojim. Uz mnogo truda i vežbe, uz pomoć fizioterapeuta, u tome sam polako uspevala. Koristila sam mider koji je fiksirao trup zbog bušnih kostiju koje su posledica bolesti, kako se ne bi slomile, i hodalicu za prohodavanje.“, – ovako se naša sagovornica prisećala svoje 27. godine.

Latinska poslovica glasi: „U zdravom telu zdrav duh“ a evo šta je ova influenserka i autorka izbacila iz svog života kad je stavila zdravlje na prvo mesto.

„Stres je ono što sam prvo izbacila, nerviranje oko sitnica, nebitnih stvari, pa čak i nekih bitnih na koje jednostavno ne mogu uticati, i to je u redu. Potrudim se oko svega maksimalno, dam sve od sebe, a ono na šta ne mogu da utičem, prepustim životu. Više brinem o sebi i svom zdravlju. Ishranu sam potpuno promenila. Već 6 godina ne jedem šećer, veštačke zaslađivače, belo brašno, meso, kvasac niti prerađenu industrijsku hranu. Izdala sam i knjigu pod nazivom Imunomania koja sadrži preko 140 recepata za 30 dana zdravih i izbalansiranih obroka, kao i knjigu Smoothie mania sa 100 recepata za smutije za dijabetičare, sportiste, seniore, decu i ljude koji imaju problema sa varenjem. Ogromna je greška uverenje da „jaka“ hrana, naročito ve-lika količina hrane mesa, mesnih prerađevina, hleba, šećera i svega što nas čini sitim daje snagu za jaku hemoterapiju. Nasuprot tome, ona samo izvlači energiju iz našeg tela jer je za varenje svega nabrojanog, upravo potrebna energija. Ta energija treba da bude usmerena na samoisceljenje našeg organizma, za podizanje imuniteta kako bi se sam izborio sa onim što ga čeka.“

Nakon četiri godine borbe, Nastasja je u avgustu prošle godine dobila rezultate biopsije gde je saznala da u njenom organizmu nema više elemenata bolesti. Mi smo je pitali kako se u tom trenutku osećala.

„Neopisivi osećaj sreće, slobode, pobede, zadovoljstva, ali u isto vreme i neverice.  Kada se toliko dugo boriš sa nečim, godinama, tvojoj glavi čak treba vremena da shvati da je sve u redu. No, to ne znači da se treba vratiti lošim navikama, nego se nastaviti truditi i ulagati u svoje zdravlje na sve moguće načine.  Ne treba živeti u prošlosti, ali je u redu nekad se podsetiti na taj period života kako bismo bili ponosni na to što smo uspeli, i možda izvukli neke dobre pouke koje nam pomažu dalje u životu. Bilo je preteško i naizgled neizvodivo, čak se i dan danas osvrnem i zapitam kako sam, tj. kako smo sve to uspeli. Ono što je bitno je da smo naučili neke nove životne lekcije i izvukli samo dobro iz svega. Sve je to sada iza nas, trudimo se da živimo u sadašnjosti i planiramo lepu budućnost.“ – ispričala je ona i svojim sugrađanima ostavila mnogobrojne životne poruke svojom izjavom.

Razgovor vodila Julijana Palinakš