Уз број 666 Бечејских дана

Поново је март.

Случајност или не али број 666 наших новина пада баш за викенд када нам као и прошлог марта прете новом Апокалипсом. И као и у Откровењу Јовановом, одакле потиче прича о Броју звери, све нам се свакодневно врти око бројева, математике преживљавања. Свакодневна статистика са којом смо бомбардовани са свих страна је знатно морбиднија математика него она симболична из оригиналне приче о седмоглавој Звери, предсказању краја света и четири јахача апокалипсе (колико оно има чланова Кризни штаб?).

Мале су шансе и да се олако извучемо само са понеком поуком или да нам у холивудској филмованој верзији те прастаре приче улети на време Вил Смит и спаси Универзум од свега у драматичној завршници.

Последња библијска књига, књига Јовановог откровења кажу стручњаци написана је знатно касније од остатка Новог завета нешто као својеврсни „политички“ памфлет и радна књига за приповедаче хришћанске доктрине. Комплексне библијске легенде, учења и сл. биле су превише тешке и захтевне за народ, за неписмени пук, па је било потребно све то мало „таблиозирати“ заинтересовати следбенике, мало их преплашити, „истину обрадити“ да буде ефектнија. Оригинална прича о Броју звери који најављује гнев Божију као казну за грешнике и могућ крај света због раширене неправде и неморалности морала је бити презентована са много више седмоглавих демона, анђела и монструма да би деловала убедљивије. Већ тада се показало да се страх лакше шири него апели на разум, проповедање љубави и хуманизма. Звучи познато?

Прастаре библијске легенде и њихови проповедници поставиле су механизме држања следбеника под контролом на начин како то све и данас функционише унапређено технолошки и са већег проповедничког камена.