Градски музеј: Изложба „Наш Домазлук“

У Градском музеју у Бечеју тренутно је постављена етнолошка изложба под називом „Наш Домазлук“ чији је аутор кустос-етнолог ове установе Душан Иветић. Тема ове изложба су предмети из покућства који су део етнолошке збирке Градског музеја Бечеј. Ово је истовремено и „коначна“ летња поставка која ће трајати до почетка септембра месеца.

„Нуклеус поставке чине предмети који су се користили за припремање хране, разни млинови за кафу, орахе, бибер. Разни дрвени сланици, дрвене кашике, виљушке и други предмети везани за кућу и окућницу. На изложби ће се наћи и разне лампе које су служиле за осветљавање просторија, али и разни калупи које је музеј добио од породице Ђере, власника циглане пре Другог светског рата“ – каже Душан Иветић.

Домаћинства на овим нашим просторима често су била велика, комплексна у неким прошлим временима. Салаши су посебно били сложени економски организам. Живот на салашу али и економска независност ових малих „предузећа“/газдинстава захтевала је добро организовану логистику када је у питању свакодневно функционисање. Ова изложба нам данас показује како се одвијао живот на салашима и у сеоским домаћинствима у неким другим временима, у прошлости и то кроз употребне предмете који су коришћени за припрему хране али за друге кућне послове. Одвијање породичне динамике из неких прошлих времена може се најбоље сагледати кроз те „домаћинске“ предмете који су свакодневно били у употреби.

„Било је и до 50 душа које су живеле на једном салашу. Требало је то нахранити. Можете мислити колико је само хлебова требало да се спреми за један дан, колико циповки је требало да се стави у те наћве.“ – каже Душан Иветић.

Оно што је специфичност ове изложбе је да се на скоро свим тим предметима јасно виде трагови коришћења што показује колико су они аутентични али сведочи о томе шта су ти предмети значили за чланове домаћинства који су их користили. Виде се трагови „поправки“, крпљења, једног одговорног „домаћинског“ односа према стварима.

„Ово су предмети који су за неке људе успомене, док су за друге, младе људе, готово нови предмети, јер се са њима никада нису сусретали. С друге стране, њима је вероватно и најзанимљивије што могу да виде ову изложбу јер на тај начин они могу да упореде пред-мете из прошлости са уређајима који се данас користе у домаћинству и како су се развијали или по чему су слични.“- рекао је на отварању изложбе директор Градског музеја Бечеј Акош Тојзан.

Једна од занимљивих колекција на овој изложби су и плетени производи и предмети: корпе различитог облика и величине, које су се правиле од рогозине и врбовог прућа.

„Некада су мајстори при изради корпи од прућа, с јесени, обично у октобру, садили врбе и када су биле спремне за обраду секли су их при дну и носили кући где су их сортирали. Након тога, пруће се везивало у велике гомиле и тако везано кувало у великим казанима неколико сати. После кувања, када се вода охладила, пруће се вадило и скидана му је кора. Затим се пруће раширило и сушило на сунцу и тада је било спремно за рад. Пре рада пруће се умакало у воду да би добило на савитљивости и да не би пуцало у току саме обраде. Прут се обично делио на три дела и ти делови су се провлачили кроз посебне дрвене облице које су зарезане у жљебове. У тим жљебовима пруће се цепало. Срж се затим, помоћу ножа, одстрањивала ручно.

У зависности од модела раде се разне врсте плетења: округло, коцкасто, овално и други облици. Увек се прво уради дно које се затим ексером причврсти за клупу да би горњи део могао слободно да се ради“- рекао је о овој колекцији Друшан Иветић.

Фото: Градски музеј Бечеј