Петефи Шандор – 200 година од рођења
На самом почетку ове године (1. јануара) навршило се тачно 200 година од рођења једног од највећих мађарских песника и револуционара Петефи Шандора. У нашем граду чак неколико установа, културно уметничких друштава са поносом носе име овом мађарског књижевника, новинара, револуционара … Иако је веома рано преминуо оставио је за собом неизбрисив траг на културно наслеђе у овом делу Европе. Петефи Шандор је био реформатор мађарске поезије, у коју је унео народни дух и као један од најистакнутијих мађарских лирских уметника био је веома поштован међу својим сународницима али и широм Европе.
Прве песме је написао као гимназијалац и веома брзо се прославио, постао је један од најомиљенијих и најчитанијих мађарских песника до данас. Но, веома рано је и напустио школско и академско образовање, посветио се књижевном раду, новинарству и активностима везаним за револуцију. Светску славу ипак највише је достигао љубавном, дескриптивном лириком са револуционарним мотивима. Када је чисто љубавна лирика у питању био је прави представник свога времена, романтичар који пева о својим интимним осећањима и расположењима. Његово певање одликују једноставност и непосредност обогаћени мотивима из народног живота. Писао је и новеле, романе и драме.
Но, оно што је свакако највише обележило његово дело и живот је била политика, политичко деловање. Понесен идејама Француске револуције као критичар тадашњих друштвених норми, републиканац по идеологији, критичар поредка који је мањинске народе у оквиру Аустро-угарске стављао у незавидан положај, од 1847. године своје песништво али и своје деловање уопште ставио је у службу националног ослобођења. Повезао је свој рад са револуционарном тематиком и јаком жељом за слободом, а сопствени песнички задатак видео је у улози песника визионара. Учесник је револуције 1848. године, тачније Петефи је био један од кључних личности у обликовању те револуције. Од тада па убудуће постао је један од симбола тежње овог народа ка самосталности и слободи.
Шандор Петефи је био веома вољен и цењен писац код свих јужнословенских народа. Јаков Игњатовић је писао о сусрету с њим 1884. године, Јован Јовановић Змај је ценио Петефија и на српски језик превео и препевао двадесетак песама, о њему је са одушевљењем и тугом писао и Ђура Јакшић. Веома велик број наших песника посебно из времена непосредно након његове смрти су преводили његове стихове. На мађарском језику објавио је збирке песама „Крчма“ (1843. године) „Бисери љубави“ (1845. године) „Облак“ (1846. године) „Пјесма нације“ (1848. године), епове „Витез Јанош“ (1844. године) и „Апостол“ (1848. године) и роман „Џелатов конопац“ (1845. године). Кроз поезију и прозу показао је и свој карактер који га је и одвео у песништво али и на бојна поља револуције био је јак карактер, тврдоглави самотњак, који воли вино, мрзи све врсте ограничења и страствен је у свему што ради.
Петефијеве песме су данас део су лектире за основне и средње школе у Србији, Мађарској, Хрватској али трагови његовог утицаја на културу јужнословенских народа видљиви су и на другим пољима, јер се његове песме не изводе само на књижевним вечерима него су део и средњеевропског народног стваралаштва и фолклора, музички обрађене део су и културне традиције али и оне кафанске народне која одзвања широм Паноније. Широм Војводине често се могу чути тамбураши како свирају „Ако си ти пупољак од руже“ или „На крај села чађава механа“ (превод Јована Јовановића Змаја), иако неретко ни музичари ни публика не би могли да кажу име уметника који их је написао. И велики мађарски композитор Франц Лист је укомпоновао неколико Петефијевих пјесама у своје композиције.
Најлепше преводе Петефијеве поезије и прозе на српски језик потписали су Јован Јовановић Змај и Лаза Костића али већина књижевних стручњака данас преферира преводе које је урадио Данило Киш знат-но касније, вероватно због временске перспективе и дистанце јер је ван тог романтичарског контекста Киш имао више увида у то шта је за мађарску али и јужнословенску књижевност и културу тог времена значила поезија и проза Петефи Шандора.
Петефи Шандор поживео је тек 26 година, 31. августа 1849. године страдао је у бици код Шегешвара, тада града у Аустроугарској монархији, који је данас део Румуније. Битка је вођена као део мађарског рата за независност (1848-1849), а сукобиле су се се мађарска револу-ционарна војска и руска армија. Победу су однели Руси. Његово тело никада није пронађено. Рођен је 1823. као Александар Петровић, његов отац Иштван (Стеван) Петровић био је српског порекла а мајка Марија Хрузова Словакиња. Сам Петефи Шандор је касније пишући за новине променио име потписујући се као Петефи Шандор. Његова породица води порекло од гране породице Петровић из Баје, која се преселила у Кешкереш крајем 18. века, у место које су махом насељавали Словаци.